I danas ću se nadovezati na post istog imena od Steve Pavline jer se odlično nadopunjava na onaj jučerašnji. Kao što postoje i self-help junkiji, tako postoje i s druge strane, ono što Steve Pavlina zove self-help cynics. To su ljudi koji ismijavaju sve što je vezano za samorazvoj, a kada im spomeneš nešto toga tipa te gledaju kao nekog čudaka, budalu, filozofa ili što god već. No neću previše pričati o njima u ovom postu - ako nekoga zanima detaljnije o njihovim motivima i sl. može pročitati post od Stevea. Ja ću zapravo pričati o jednoj drugoj kategoriji koju isto Steve spominje - a to su skeptici. Osobno, za mene postoje dvije vrste skeptika: zadrti skeptici (ono što Steve zove cinik) i pragmatični skeptik (što Steve zove samo skeptik).
Osobno, kada je u pitanju područje samorazvoja, nastojim bit pragmatični skeptik - to je osoba koja ne uzima stvari zdravo za gotovo, ali ih ih i ne odbija a priori. Znači, čak i Steve, koliko god da ga cijenim, ako mi kaže nešto što mi nema smisla - neću to slijepo prihvatiti. Takav primjer je njegov model polarizacije - trenutno se ne slažem sa time. No opet, jednom možda odlučim da ću ga eksperimentalno isprobati i vidjeti da li stvarno tako funkcionira ili ne.
Pragmatični skeptik prvenstveno vjeruje svojem iskustvu, ali je i otvoren da istraži i nove staze i sam odredi imaju li oni smisla ili ne.
Ponekad se jako puno teorizira i pametuje, a zapravo jedino što treba je ići isprobati i vidjeti što je stvarna iskustvena istina za nekoga...
Post je objavljen 07.04.2007. u 08:37 sati.