Marketing
novi post
Dosta je već vremena prošlo od zadnjeg posta. Često sam mislila sjesti i zabilježiti novosti, ali one su se konstantno i događale. Krenula je i sezona na poslu, pa mi je manjkalo slobodnog vremena. A danas... danas mi je ukraden 1h, i to ne volim. Vrijeme je trulo, ni to ne volim. Neće biti nekog specijalnog gibanja, a ni to ne volim. Tako da mi nije ništa drugo preostalo, nego napokon napisati blog! 
Pa da krenem kronološki, tj. od početka. Rezervirala sam auto, suzuki swift, full oprema. Prijateljica je bila kod mene na poslu i tresla pepel u novine.. i gledam ja te novine i vidim- swift, full oprema na akciji. Zvrcnem, kažu da imaju još samo 1 crnog i da li želim razervirati. Objasnim svoju situaciju, tj. da ne mogu mrdnut do 01.04. i oni kažu-no problem. Tog popodneva odem u auto salon, obavim papirologiju, tj. ostavim pologa 1000kn i auto rezerviran. Baš sam bila happy! 
Pogotovo zato jer sam ostavila samo 1000kn pologa za auto od 100 000 kn! hehe..
Javljam taj sretan događaj 1 dečku.. onom s kojim sam bila u kinu gledati Little miss Sunshine (spomenut 2 posta ranije). On mi čestita i javlja "sretan događaj" - firma ga šalje raditi u inozemstvo na 6 mjeseci! 
, jednostavno ne mogu vjerovati... Ide uskoro i dogovaramo se da se nađemo i odemo na klopu.
Postajem nervozna... nije fer, zbilja nije fer. Upoznali smo se, bili u kinu i još par puta vani, svaki puta me na njemu nešto iznenadilo u najpozitivnijem smislu, veselili su me njegovi svakodnevni sms-i.. polagano druženje s nekim tko mi je postajao poseban, s određenim očekivanjima - baš kako mi odgovara. I onda ova vijest!
Izašli smo na klopu, bila sam nervozna, sve što sam rekla činilo mi se glupim.. nisam to bila ona prava ja. Iako, realno gledano, vjerovatno nije bilo baš loše. On je bio on-šalio se, smijali smo se, skoro sam se zagušila blitvom. Htio me odvesti do kuće, nisam htjela, samo sam htjela da se pozdravimo čim prije, jer mi je bilo muka. Rastali smo se s -čujemo se, uglavnom preko skypea, i vidimo se za 3 mjeseca, kada bude došao doma na 15 dana.
Otišao je prije 3 dana, u kontaktu smo.. nadam se da će tako i ostati. Jer ne srećeš baš svaki dan nekog tko ti toliko odgovara.
A ja sam došla do zaključka da me jebe neka viša sila. Jer - sve mi nekako ide od ruke, bez obzira što ja tu i tamo malo kukam.. ali kad se okrenem i pogledam jedno godinu, godinu i pol iza sebe, sve što sam napravila je teklo i dobro prošlo. I dalje teče.. osim u ljubavi. I onda sam urlala od bijesa, i pozvala tu kučku od više sile na obračun, ali se stoka nije javila! Kukavica!! Ali sjebat ću ja nju, ne zvala se ja zmayac!! 
Dan prije nego je on odlazio, prijateljica je morala u bolnicu, na 1 manji ginekološki zahvat. Kažu rutinski, ali ja mrzim tu riječ, jer smatram da nema rutinskih operacija. Čule smo se navečer, kada se probudila iz anestezije, bilo je sve u redu. Drugi dan, zovem je oko 13.30, da čujem je li stigla doma, kad javi mi se njen tata na njen mobitel. Pozlilo joj je tokom noći i u šok sobi je.. doktori ne daju nikakvu prognozu. Neka nazovem navečer, možda budu znali više. Bilo je to jedno od najdužih 7 sati u mom životu! Navečer je rečeno da je stanje stabilno.. pa sam malo odspavala. Drugi dan je isto bio dug, ali ipak malo smireniji.. dok me navečer nije nazvao njen tata, sav sretan, jer ide na bolje. Početkom tjedna će je prebaciti na odjel, pa ću je vidjeti. Koji stravičan osjećaj, kada čekaš da se doktori izbore za život nekoga do koga ti je stalo. I to sve tako neočekivano.. ne ponovilo se!! 
Jučer sam bila vani. Frend ima band pa smo išli pogledati i poslušati svirku. Smiješno je kako je svijet mali. S njim u bandu svira netko, s kim sam prekinula svaki kontakt prije 11g. Bila sam u njega zaljubljena preko ušiju i trajalo je godinama. On me motao oko malog prsta kao zadnju budalu. Onda sam odputovala na 4 mjeseca, progledala, vratila se i suočila s njim. On se ponio kao zadnja kukavica i više se nismo čuli, tu i tamo bi se sreli u gradu i samo pozdravili u prolazu. Već onda je bio muzičar, ali koliko god da sam ja htjela doći na njegovu svirku, nikada me nije pozvao. I tako, eto mene jučer na svirci.. ali ne zbog njega, nego zbog dobrog prijatelja. Kada smo odlazili, stajao je na izlazu, nabacivši svoj tipičan šarmerski pogled i coolersko držanje, na koje cure padaju. Ja sam umirala od smijeha!!! hahahahahahahaha!! neke stvari sam davno prerasla.. 
Prošla subota je bila dobra. Izašli smo van 4 dečka i ja, u belgijsku pivnicu. Onda smo zvali 5. da dođe po nas.. previše pive! 
Onda je došao i 5., ali smo nastavili obilaziti grad. Ne sjećam se jasno svega, ali mislim da smo malo bili i na Nini, gdje puštaju narodnjake. Ja sam samo drvena stajala dok nismo krenuli dalje, na drugi brod, na Arcu Fiumanu, gdje puštaju rock. Tamo sam malo došla k sebi. Bio je to jedan od stavarno odličnih izlazaka! Izaći van s dečkima je uglavnom totalna fora, zajebancija bez mozga, što mi skoro uvijek više paše od ženskih priča.
Zaključak - treba se zabaviti, pogotovo na kraju napornog tjedna, punog ozbiljnih stresova nadodanih uz cijele dane provedena na poslu. 
Post je objavljen 25.03.2007. u 13:05 sati.