Marketing
Nikad nismo toliko sretni, ni toliko nesretni kao što mislimo
ajaj nemam inspiracije niti volje napisati nekaj lijepo...jer je u mojoj duši i tijelu samo tuga...ajoooj kaj da radim?? nebrem prestati misliti na njega…uvukao mi se pod kožu..ne znam kaj da delam s njim i s sobom…bila bi najsretnija da se nikada nije pojavio u mom životu… !! dobro mi je Rahela rekla on bu se opametio dok bu već prekasno...ak se opće bu... i kak su mi nekši ljudi dosadni...tj, jen čovek sam. već pol vure ove tri rečenice pišem. i kaj da još napišem...ewo fčera je bio najglas, bila sem skorom do kraja...a ve v srijedu idemo v ZG u kazalište u HNK glet nekšo predstavu , koma čekam..bor nemo v školi heheh...ve pa stvarno ne znam kaj već pisati, idem pomali, sam ka pozzdrawim nekše ljude....pozzzdraw prvo Raheli (moraš mi komentirati !!), onda Sanji (koja nam se fčera zgubila dok smo išli dimo, jednostavno nestala..), Kristini, pa Davidu , Lukici i Tiniju...i njemu glupanu... i swima ostalima koje nisam napisala...ajde idem sad ! bokičć !
Post je objavljen 24.03.2007. u 11:43 sati.