Ajme živci su mi na 800, osjećam se ko mali Mujo. Svi me jebu, a ja sam još uz to dodatno nervozna i sve to skupa će samo proizvesti jedan veliki BUUUUUUUM i kad svima saspem u lice što ih ide, mogli bi se ljudi oko mene svesti na minimum minimuma. Što s manje ljudi imaš posla, život je ljepši i smireniji.
Dakle, cijeli život oko sebe imam iskompleksirane i nezadovoljne žene koje su uz to jako pametne kad treba komentirat moj život. Ja guram svoje i u životu mi ništa, ama baš ništa ne nedostaje, neke su bile ljubomorne na moj uspjeh na poslu, neke su me smatrale droljom jer nisam imala ozbiljnu vezu ne pamtim od kad, neke me smatraju prebrutalno iskrenom... Žene su najgora postojeća ljudska vrsta i kako ti žena može iskomplicirat život to je umjetnost. Razumijem muškarce što nas tlače i ugnjetavju jer ništa drugo i ne zaslužujemo sa svojim glupim spikama, kompliciranjima i rađenjem od muve slona, naših prepirki, ogovaranja, težnjom da budemo ljepše, bolje, pametnije i da imamo što bogatijeg momka... Ajoj ajoj ajoj.
Kad napunim 30, i ako ne budem imala ozbiljnu vezu, ili još gore ako ne budem u stanju uvatit nekoga barem za kvalitetnu jebačinu, trebala bih se ubit? Jer mi žene kad nemamo muškarca pored sebe se osjećamo zakinuto, nevoljeno, depresivno, beživotno, jadno... A da se bilo zapitat zašto nam se to događa? A da nekad skratimo svoju dugu jezičinu i ne pravimo se najpametnije na svijetu? Pa nisu se slučajno sve glupačice koje klimaju glavom i trepću okama udale za dobre momke... Ne kažem ni da se treba spuštat na tu njihova ograničeno mozgovnu razinu, li treba naći sredinu između onoga što jesmo i onoga što mislimo da se Njemu sviđa. Ali tko sam ja koja nemam normalnu vezu od kad znam za sebe da sudim drugima? Samo eto ja znam biti zadovoljna svojim životom i bez kurca u svom životu, ja znam uživat, zabavljat se i smijat i sama, a na kraju krajeva ne treba baš bit ni prepametan za pojebat se ako ti je do toga... Eto draga M, nemoj se ljutit, ali ti nisi normalna, draga si mi, ali pretjerala si sa svojim ispadima, jezikom i ponašanjem. Tvojih 30 mi je izašlo na nos. Sad se ti ljuti jer sam ja dijete za tebe i meni je lako srat, jer sam preiskrena pa sam te sad povrijedila, znaš šta ću ti reć? JEBE ME SE ŽIVO! Neću mučat kad vi želite da mučim, nego kad mi dopizdi srat!
Još se puno toga događa, ima i lipih stvari, ali sam toliko luda danas da ne znam ima li ih smisla govorit.
Idem na K1 večeras, glumit elitu za počasnim stolom drito isprid ringa. Riga mi se od svega toga, ali idem malo bit lokalna pička da im se mogu svima izrugat i još jednom potvrdit koliko prezirem taj svijet i volim anonimnost...
Nakon toga ću se dobro izdrogirat i odo na partiju izbacit sve ovo iz sebe plesom i glazbom koju volim, s momkom koji mi je jako drag i kojeg ne spominjem jer želim bit sigurna da je vrijedan mojih riječi.... Ali eto postoji netko, samo da znate...
Doći ću j sebi brzo, ovo je samo moment... Stojte mi dobro.
Post je objavljen 10.03.2007. u 15:33 sati.