Marketing
lajna po drugi put.
Pričam Bla bla. I opet pričam i pričam.
Al' moj bla bla nitko nikada ne sluša. Šteta. A tako sam željna sa nekim podijeliti svoju rozu žvakicu. Miriši na Bazooke. Ali nije. Njih ima samo u Billi. A ja nikada u Billu ne idem.
Opet sam se derala. Opet sam ušutikivala neodgojene vile. Ma nisu to vile. To su neke wannabe.
Znam da će i mene netko kad-tad tako ušutkivati. Ali nema veze. Ja uvijek nađem način da izbjegnem to.
Jer, ja sam snalažljiva.
Još jedna subota je prošla. I još jedan vikend. Mogla bi napisati i ponedjeljak, ali on još traje. Žutiponedjeljak. Ne znam zašto. Jednostavno je žut. I razigran. Kao i moje rečenice koje danas izgovaram.
Vile nisu zle, jelda? Ja ne želim zlo nikome. Zaista. A tako sam zločesta ponekad. Mrzim kad sam zločesta.
Uvijek mi to uništi koncept obojenog dana. I miris slatke žvakice mi uništi. Samo još treba da unište i moje balončiće od pjene. Da,da..još i to.
Nikada nisam voljela minimalizam. Jednostavnost. Nikada. Fuj fuj. Ma što li je to uopće.
Volim šljokice. One roze pogotovo. Mama onda misli da sam izašla iz vrtića. A meni još samo fali rozi balon da budem potpuna.
Lajna. Eh.
Jel znate da kasnim u knjižnicu čitavih tjedan (i više) dana.
'oće mi teta koja tamo radi oprostiti, ako joj dam rozu žvakicu? Dam joj čak i dFe.
Ma baš me briga. Napuhat ću joj balon u lice. Ionako je sigurno arogantna i misli da je ultra-mega-giga pametna. Ne volim takve tete. Kao ni one koje mi uzimaju mjesto u tramvaju, a nemaju pojma da mene bole krila od letenja. Zločeste tete.
Sad ću leći i spavati.
Nakon ovog Acid Bass Generatora.
I kad opere SuperWeshMashina.
Post je objavljen 05.03.2007. u 17:49 sati.