Svakog ljetnog jutra
Kroz škure moga stana
Prve zrake sunca
Dopiru izvana
Diraju mi lice
Dok pored tebe spavam
Klize nam niz leđa
Budim se a sanjam
Onda pijen kavu
I frape od banana
A na stolu
Prazna kutija duvana
Ja tebe trebam svaki dan
Mali dućan, otok sunčan
Mali dućan, daj mi duvan
Pet kolača, šest banana, jedno mliko...
A di si stavila banane?
A di si stavila banane?!
Svakog ljetnog jutra
Gospođa Mira iz dućana
Sa smiješkom pita
Što vas nosi k nama danas
O, dobar dan gospodine Gogo
Što želite danas?
Daj mi kilo poma, kilo bresaka,
Jedno mliko i dva jogurta
Daj mi duvan
I deset deka kave
I šta ja znan...
Molim?
I šta ja znan…
A kondome? Kondome tražite svaki dan…
Mali dućan, otok sunčan
Mali dućan, daj mi duvan
Pet kolača, šest banana, jedno mliko...
A di si stavila banane?
A di si stavila banane?!
...kad čujem ovu pjesmu ili ju netko spomene, na lice mi krenu suze...a zašto...jer ova pjesma budi najljepše uspomene ikad...uspomene na maribor...ja ne mogu vjerovat kako je sve to brzo prošlo...kako dobre stvari kratko trajku, a loše nikako da prođu...ne mogu vjerovat da je prošlo toliko vremena od tada...meni kao da je sve bilo jučer...sjećam se svakog detalja...svakog mog pada na snowboardu...svakog ustajanja...svih ljudi...novih prijateljstava...ma svega...pitate se vjerovatno zašto to odjednom...ma ne znam...došlo mi je da napišem to i sad to pišem...ali ne znam...nekako mi je teško...ma zaboravite...još nešto...rekli su mi da se previše brinem...da me zamaraju gluposti...pa zato više neću (iako mislim da je to laž da NIKAD neću) pisat svoja razmišljanja...mislim da je dosta dubokoumnosti...i da, mrzim biologiju i sve što je vezano uz to...mrzim, mrzim, mrzim i mrzim...šta će mi to...ja bi radije matematiku i fiziku 7 sati u tjednu i to svih 5 dana...jer to je jedino što volim!!!!...ljudi, da vam samo za kraj javim da sam prošla na županijsko iz matematike...pa si vi mislite...pussa i bye...
Post je objavljen 12.02.2007. u 17:13 sati.