Marketing
Seljančica je opet napaljena....
Ne, neću pisat o kojekakvim seksualnim iskustvima (jer, hebiga, budimo realni, NIJE DA JE BILO kojekakvih seksualnih iskustava u ovom mom punoljetnom razdoblju al nema veze, mlada sam.)
Uostalom, usredotočila sam se bila na školu 
Nisam pisala proteklih dana, ne zato da bi SVI ZNALI DA JE MENI BIO ROĐENDAN, RICANA!!!!! Nego zato što nisam imala vremena i kompjuter i volje i inspiracije i tako toga nadalje i našire. 
A i borila sam se s PMS-om.
Tj., on se, siroče, borio samnom.
Nije lako...
I šta sad.
Subota je navečer.
Ne idem van. 
Boli me sve i živčana sam i posvađala sam se s Vedranom i klečim na koljenima trenutno jer mi se ne da ić po stolicu jer me još ne bole koljena. 
I tome slično.
Poanta je u tome da eto Vedran i ja smo se zakačili oko jedne osobe, jer sam ja čisto se malo zajebavala, i to s materijalom koji mi je dao, s nula preuveličavanja.
Nikakve zle primisli, nikakva zloba.
Nit sam mislila da će on to loše prihvatit jer je on bome mene prcao zbog milijun razloga kroz posljednjih godinu dana.
No eto tako vam je to. Ja sam trpila da on mene svakak zajebava, i nisam se ljutila jer mi je to bedasto i dječje. Jedino sam se naljutila kad je zbilja nepotrebno i, ono, groooo preuveličano prcao me zbog nečeg što sam mu povjerila, a što je on zlobno iskoristio svaki al ama baš svaki put kad bih se ja s njim našalila. Ružno, al šta ćete.
Lijepo je da je mene izjednačio s curom koju zna eto dva tjedna. 
Nema veze. Idem dalje.
Napaljena sam.
Ozbiljno.
Sad kak nemam dečka, stalno uočavam kojekakve >dobre guzove u trapericama i tome slično.
Al opet, to radim valjda od svoje 13. pa to i nije tako čudno 
A da i ne spomenem da sam gledala film s Chad Michael Murrayem
Znam da vam on več ide na živce, al šta ja mogu kad je frajer jebeno neodoljiv!!!!!!!! 
Pa sad ti makni pogled
Uostalom, sekusalni su nagoni sasvim normalna stvar u ljudskom životu. Da njih nema, ne bi bilo niti vas i to je to. Nismo djeca, ne moram vam to objašnjavati.
Iako, moja je frendica filozofski zaključila kako su moji seksualni osjećaji zapravo samo fasada za usamljenost koju se bojim priznati sama.
E sad, usamljena možda i jesam.
Al ne na onaj način da si želim rezat žile i da sam duboko depresivna i vidim samo crni svijet, razrađujem teorije u kojima sam ja žrtva No. 1 i iznimno žalosna.
Ja sam možda, samo možda, jer mi se ne da razmišljat o tome, usamljena u pogledu u kojem je, rekla bih, valjda 60% ljudi usamljeno.
To je ona vrsta usamljenosti koju osjećaš kad se nalaziš među gomilom ljudi, a zapravo bi ti odgovaralo i da se nalaze možda dvije, od tih milijun osoba, tu kraj tebe. To je ona vrsta usamljenosti koja dođe kao posljedica shvaćanja svijeta svakog dana sve više. Kad shvaćate da su ljudi, kao što sam prije ustanovila, manje više najobičnija sebična egoistična gamad (ne, Ricana, ne mislim na tebe (ovaj put) kad kažem EGOISTIČNA. Shvaćaš na šta mislim...)
Mrzim kad ljudi lažu stvari koje ne bi smjeli lagati.
Mrzim kad ljudi glumataju da su nešto što nisu.
Mrzim kad ljudi misle samo na sebe.
Mrzim kad ljudi kažu što ne misle.
Mrzim kad ljudi ne razumiju tuđe osjećaje, a prave se da osjećajni, prijatelji i tome slično.
Budući da sam u PMS stanju uvijek jako razdražljiva i plačljiva, ovo je ispao jedan od mojih najosobnijih postova.
Nemojte me krivo shvatiti.
Ja sam samo jedna izgubljena djevojčica...
Treba mi jedan romantični ...
... strastveni ...
... spontani ...
... beskrajni ...
... savršeni trenutak koji ću pamtiti cijeli život ...
nadam se da vi uživate u svakom lijepom trenutku koji vam život pruža...
jer na kraju...
samo ćete lijepe trenutke iskreno pamtiti i željeti vratiti, zar ne?
Post je objavljen 03.02.2007. u 19:36 sati.