Odgovor je jednostavan. Bilo je oko 9:55 kada je počela utakmica Šanac : Mladost. 3. minuta, ja
probijam, lik mi postavlja nogu i nalazim se na podu. Brzo sam ustao i shvatio da ne mogu stati nogu. U prvih par trenutaka nisam osjećao bol. Zglob je izgledao kao da je jabuka ispod kože. Bolovi su počeli i nisam znao za sebe. Počeo sam se preznojavati, a noga je boljela sve jače i jače. Starci su došli po mene u svlačionicu i pomogli mi da uđem u auto. Otišli smo na Švarču poslikati nogu. Uzeli smo obližnja kolica i otišli na hitnu kiruršku. Poslikali smo nogu na rengenu. Čekali smo sat vremena da mi očitaju sliku ( ne znam zašto ). Na svu sreću nije ništa slomljeno, već samo iščašeno. Htjeli su mi staviti longetu, ali ja nisam dao već su mi stavili obloge od alkohola i čvrsto zamotali nogu. Zabrana kretanja kojih 2 tjedna, ništa od košarke. Došao sam kući, bolovi su bili slabiji i zaspao. Probudio sam se i zvali smo ujnu da nam nabavi štaku. I tako sada ja uz pomoć štake se krećem po stanu ( hvala ujna ). Većinu vremena ležim. Za kraj bih želio samo reći da osjećaj koji sam doživio kada sam bio u kolicima je grozan. Tako sam se osjećao jadno. To nikome ne bih poželio.
Post je objavljen 21.01.2007. u 20:14 sati.