Ruth i ja smo se pogledale. Tu je bilo nešto čudno.
RUTH: Oph, što to imaš u ruci?
OPH ( skriva iza leđa): Ništa! Idem ja, čujemo se poslije, ok?
JA: Oph, možemo ti pomoći. Mi… hoću reći Ruth.. dobila je isto takvo pismo.
OPH: Stvarno?
RUTH: Da. Možemo se naći kraj Sobe potrebe za 10 min, samo da u sobu odem po svoje.
OPH: Čekaj malo. To nije moguće.
JA: Što nije moguće?
OPH: Ruth nema to pismo. Ona nema mačku.
JA: Kakve to veze ima?
OPH: Kako je mogla dobiti odgovor iz časopisa ' Magijske Mačke' ako nema mačku?
JA: To je iz časopisa za mačke?
OPH: NE!!!! Nego za mačje vlasnike, ako baš moraš znati.
JA: Ali ja sam mislila d..
RUTH: Da te možemo nasamariti tako da nam daš to pismo. Sad moram ići. MI moramo ići ( povukla me je za rukav). Vidimo se sutra na Skrbi?
OPH: Kako god…
RUTH: Znaš, Amber, nekad imam osjećaš da mi baš i nismo najbolje prijateljice.
JA: Ali nas dvije smo po cijele dane skupa.
RUTH: NE MI!!! Mislim na Ophgenyu.
JA: Mejbi. Čuj, je li tebi čudno što su pergamenti potpuno iste veličine, potpuno istog oblika, potpuno iste boje…
RUTH: Malo. Misliš da je urednik kojem je najbolji film onaj o Zekoslavu Mrkvi sposoban to učiniti? Ne bih rekla.
JA: Da… Ali svejedno… Idem do Slughorna, vidimo se u društvenoj?
RUTH: Naravno.
***
Došla sam do Slugovog kabineta. Pristojno sam pokucala.
SLUG: Naprijed.
JA: Dobra večer, profesore. Zanimalo me… ako bi mi mogli dati potpis za Zabranjeni dio knjižnice. Zanimaju me.. ovaj….napitci. Nisam mogla pronaći knjigu o Rombasovom napitku, pa sam pomislila da….
SLUG: Naravno, naravno. Sve za dobre učenike. Samo reci kako se zoveš.
JA: Lilly, profesore. Lilly Evans.
SLUG: Pa, izvoli Lilly.
JA: Hvala. Doviđenja.
Hvala Bogu.- pomislila sam.- Tako je pijan da ni ne zna da Rombasov napitak ne postoji, a kamoli da ja nisam njegova najbolja učenica. Sutra će se sjećati svega, a okrivit će Lilly, malu jadnu drolju koja neće imati pojma što ju je zadesilo. Glupi starac…..
Nažalost, to nije bilo ono što se dogodilo. Osim što Lilly Evans stvarno nije imala pojma što ju je zadesilo….