Pregled posta

napokon...JANKEC!

u prošlom postu sam spomenula jankeca, pa rekoh, vrijeme je da i napišem nešto kad sam ga već spomenula.
zapravo, mislim da mi je i trebalo toliko da se odlučim pisati o njemu jer mi ga je bilo teško podijeliti s nekim, nekako sam se uvijek nadala da će jankec biti nešto samo moje...
to se svi nadaju...
i svatko bi jankeca za sebe....

ali, istina je da je jankec ponos našeg grada.
neka vrsta superiornog nacionalnog dobra.
uveseljava sve ljude (osim starije gospođe od 70 naviše, al to spada u onaj o-tom-potom dio), i tjera ih da cijene sebe i sve druge.
serem, naravno.
al jankec je fakat...a ono...HIZ SPEŠL.
ima on par svojih prednosti:
1) dečko je genijalac, pogotovo za...ajmo reć tehnologiju
2) opire se svim prisilno nametnutim društvenim normama
3) bori se protiv lažnih autoriteta i provoditelja bilo kakvih prisilnih mjera
4) ne pati za materijalnim dobrima, već je zadovoljan s onim što dobije
5) uvijek, ali uistinu uvijek je voljan ljudima oko sebe pružiti barem tračak ljubavi i nježnosti

znam da vam je teško povjerovat da takvi dečki (da, da, i mlad je! ) uopće postoje, pa da ne trkeljam više bezveze, navest ću par primjera kojima sam ja , oh da, JA, upravo J*A svjedočila, i nije ovo jedna od onih rekla-kazala priča.
dokaz njegove kompleksnosti je što se u svakoj priči isprepliće po par od onih 5 gore navedenih točaka.
pa ajmo:

PRIČA 1:
Jankeca sam prvi put susrela kad sam imala kojih 10-ak nejakih godina, a on je bio već kršan mladić od kojih petnaestak.
već tada su državne vlasti osjećale ugroženo zbog njegove natprosječne inteligencije, pa su ga bezuspješno tražili po cijelom jarunu par sati.
PAR patrolnih kola ga je tražilo.
razlog?
e sad, uz razloge 2 i 3, pojavljuje se i razlog 1.
naime, naš kvartovski einstein je, baš kao i svoj pola rozi poni-pola nabrijani bmx, iz raznih djelova koje je našao po smetlištima uspio napraviti jedan prilično solidan tranzistor, ali sa mikrofonom, jakim zvučnicima i slušalicama.
čemu policija?
vjerojatno zato što im je upao u frekvenciju.
tako smo tih 5 dana mi u parkiću plakali od smijeha do je on čučao kraj grmlja i derući se u tranzistor svojim težim zagorskim naglaskom :
"pššššš...kapetan jankec govori....doojava...droga...na jarunu...droooooga..pšššššš...puno droge...privedite osumnjičene, ovdje kapetan jankec....pšššššš...jebo te, vrit i droga....BOOOOMBAAAAAA!!!!!!" i bacajući se pod klupicu ko da je bomba eksplodirala.
i tako se policija dala u potragu za jankecom, i skoro su ga ulovili, ali ih je skužio i počeo bježat na svom poni-bmxu.
i tako jankec skače na bicikl, preko livade trči policajac i dere se u voki-toki da mu druga patrolna kola srežu put, a jankec paralelno juri niz nizbrdicu i doslovce vrišti u svoj tranzistor "neema jankeca, nema gaaaa...ne ga loviti, jankec je dobar, jako doooobar!!!"


PRIČA 2:
stara godina 2004, oko 11 navečer, dvije frendice došle do mene, mi se spremile i krenule prema jednom jarunskom klubu na doček. i tako hodamo nas tri u chuck norris-the world is mine stilu posred ceste i cerekamo se, kad s druge strane ceste skužim jankeca kako ide u suprotnom smjeru,grli svoj tranzistor, sav tužan i gleda u pod.
čim nas je skužio, dobaci nam "boook, cure..." i nastavi gledat u pod.
i ja, af kors, doviknem mu "bok, jankec, i sretna ti Nova", a on zastane, pogleda nas, ozarilo mu se lice i....dotrči k nama.
unese nam se u lice, i gleda bez da i jednom trepne.
bilo bi scary da nije bubnuo: " a vi meeenee znate, haaa...pa, bute ni dale jednu pusu? daj mi pusu, pa znate me", našto ja pokažem na M., a on krene ju poljubit, našto sve tri nabacimo brži korak uz "joj, fala jankec, al žurimo, drugi put pusa".
dok nismo skrenule u drugu ulicu čule smo ga kako se dere "a jedna pusa...jeedna puuusaaaa...puusaaaaa...." (razlog 5).


PRIČA 3:
prije par dana, novi zg tramvaj.
stanica kod cibone.
taman prije nego što će se vrata zatvorit, utrčava jankec unutra i baca se na pod.
vozač zatvara vrata zbog hladnoće, al i dalje stojimo na semaforu.
na prvom sjedalu sjedi neka poprilično stara gospođa, ali nimalo sitna ni nježna i dernja se na mobitel. na drugom sjedalu je jedna cura, a na trećem ja, s tim da su moje i njeno sjedalo okrenuti jedan prema drugom. i kako se jankec bacio na pod kad je uletio, taman se doklizao do mene i nje, a onda se lagano ustao i čučnuo kraj nas, gledajući kroz prozor niz ulicu iz koje je dotrčao. i kaže u pol glasa:
-jebi se, striček policajac...

tišina par sekundi, tramvaj stoji; još malo proviri kroz prozor i opet kaže:
-ma, jebi se ti, gospon policajac,hihi,jeebi se!

tramvaj još stoji.
-ne buš me ulovil, glupavi policajac...pobegel sam ti!

sad i ja već hoću da tramvaj krene i da jankec opet pobjedi mračne sile mup-a.
pola tramvaja paničari, pola nas navija za jankeca jer smo počašćeni da ga poznajemo od prije. cura preko puta mene u strahu jače stisne torbu i pogleda me, a ja susprežem smijeh.
pogledam niz ulicu iz koje je dotrčao, nigdje nikog živog, a kamoli dečkiju u plavom. al svejedno, jankecu ja vjerujem, i ja već nervozno pogledavam vozača kad će krenut.

tramvaj krene. napokon!!!
jankec skoči na noge i zavrišti:
-" jebi se gospon policajac, ŽENUU BUUM TI SVUUKEEL!!!!"
smijući se, sretan ko malo dijete, ode na početak tramvaja do tri dečka i pita ih sitno za hranu (razlog 4, gore naveden), dečki ga odbiju, on prokomentira da razumije, kako su teška vremena i fino ih pozdravi, okrene se i.....
ugleda baku na prvom sjedalu.
mene već grčevi love jer se ne smijem smijat, a suze mi već idu na oči, jerbo znam kako ovo inače završava.
i tako stane jankec kraj bakice, u jednoj ruci grli tranzistor (ovo je novi, snježno bijele boje sprijeda, odostraga sivi, obljepljen flasterima), s drugom rukom se grčevito drži za prečku.
i gleda baku izbuljenih očiju, bez treptanja. (slijedi razlog 5)
fokusira ju punih trideset sekundi, i onda, ko rhett butler u usporenoj snimci, napući usne najjače što može, i dalje širom otvorenih očiju počne se naginjat prema baki s namjerom da ju poljubi.
ona ga skuži tek kad je bio 10-ak centimetara od nje, i lupi ga derući se "manijak jedan, idioooot!!!! baka bi ti mogla bit!", i još ga odvali velikom torbetinom, tako da je odletio sve do mene.
al heroj ulice jankec se samo nasmije i romantično joj odgovori : "taakve ja naaajviše volim...".
tada namigne curi preko puta mene,i nježno ju pogleda.
ja se već pripremam za udvaranje/nabacivanje/barenje/hofiranje/... pred prepunim tramvajem,jer šta tek mene čeka ako je baku sa pepeljarkama i otrovno zelenom heklanom kapicom išao ljubit.
i stane jankec kraj mene, polako me odmjeri od glave do pete i upita:
-"a imaš ti možda kaj sitnoga?"
-"sorry jankec, izlazim tu van, drugi put"
-"a doobro, boook"

i tako me jankec odbio.
ipak...nada umire zadnja. al nada je kurva. ( sad to probajte bubnut za velikim familijarnim ručkom gdje dijelite isti stol s tri daljnje tete nade koje vam ionako nisu drage. )

ako ga sretnete u gradu, dajte mu nešto sitno.
on je bar jedini koji to neće zapit.


Post je objavljen 07.01.2007. u 22:09 sati.