Marketing
VRAĆAM SE KARLOVAC TEBI...
Tko me čita od početka zna da sam ovo ljeto upoznala na Zrću ekipu iz Karlovca među kojima je bio i moje nesuđeni Y... Nismo više zajedno, ali se trudimo ostati prijatelji jer imamo nešto posebno... 
Mom je dragom Y 12.12. bio rođendan. Bila sam u dilemi da li da se odem s njima gore opit 
ili ipak ne. Presudilo je kad me nedavno Y zvao kad je bio u totalnom bedu, i poželio da me što prije vidi, da popriča sa mnom, da se smije sa mnom... Nije mi dugo trebalo da sve izorganiziram i krenem za Karlovac. Kako je i njemu i mom dragom prijatelju Germi bio rođendan pripremila sam svojim BBB-ovcima poklone, vrlo prigodne. Y je dobio knjigu 10 gluposti kojima si muškarac može upropastiti život, a Germa mp3 dalmatinskih pisama iliti ga muzike za dušu. Uz poklone su naravno išle i prigodne čestitke 
.
Inače jedan je detalj jako bitan. Svi u Karlovcu su znali da dolazim... Osim Y, koji je cijeli dan bio uvjeren da ide prijatelju popravljat veš mašinu, ja sam bila ta veš mašina 
. Doživio je veliko, nadam se i ugodno iznenađenje, kad je skužio da će popodne umjesto s mašinom provesti sa mnom, i to pijanom, jer njegova ekipa je već dobro pripremila teren za lokačinu. U Karlovac sam došla oko podne... U tri sam već lagano bauljala... Nije baš pohvalno, ali triba koji put i zapizdit...
I tako smo mi taj rođendan počeli slavit oko 4 popodne. Ekipa se samo povećavala. U neku uru sam odlučila ubit oko da mogu nastavit jer sam vidila da je odnia vrag šalu 
. Kad sam otvorila oči započeo je pravi tulum. Najveće zadovoljstvo mi je bilo sjedit među ekipom zadrtih mrzitelja Dalmacije, Splita, Hajduka i svega što ide uz to i slušat dalmatinski mp3... A tijekom večeri su se pojavili i pripadnici Torcide, za ne virovat, ali Y se zna družit i s njima, oni su imali još originalniji poklon:
Lokali smo do u kasne sate, u međuvremenu upoznali legendu baku Y, žena nazdravila s nama malo konjaka, e sve ka neće... A ja došla ko da sam nevista, jebi ga htjeli smo baki pokazat da Y može bolje od one za napuhavanje, da žena ne poludi od tuge... Uostalom sad kad me baka vidila ima bolje mišljenje o unuku... Neka ona misli da sam mu ja cura, pa će mu bit bolje u životu .
Kasnije smo bili u Karlovačkom disku, ne znam kako se zove, iskreno ne znam ni di je, ni kako smo došli do njega, ni kako izgleda, ni šta je sviralo... Hm, znam samo da mi je bilo dobro... Pila sam pivu i neku tekilu bez soli, sa svojom ludom koja me trpila taj dan, iako Marta i opet ti ponavljam, rekla sam ti da ne želim da ideš zbog mene, jer me sada grize savjest šta sam te zvala kad sam znala da tebi to nije đir... A šta ću ti ja kad imaš 30, ja još nemam, pa su mi pizdarije još uvik oprpštene 
.
Legli smo tek oko 6... Bila je to zanimljiva pijana i drogirana večer... Jutro vam neću opisivat, nije bilo lijepo ni vrijedno spomena. Rano smo napustile Karlovac. Sjele tj. legle u bus i via Split. Znate šta ću vam reć, prvo svaka čast ekipi koja je čuvala tajnu o mom dolasku, drugo svaka čast svim sudionicima jedne bolesne večeri, svaka čast Marti koja je bila tu samo radi mene ali ljudi moji koliko god mi ovaj grad ide na živce ipak Nima Splita do Splita ili je to možda zato jer se nikad ne sićam baš previše iz Karlovca... 
Vratit ću se jednom... Do tada mi budite veseli i zdravi. 
Post je objavljen 18.12.2006. u 18:28 sati.