Činjenicu da su naš grad Zrenjanin, zadesili crni dani neosporivo potvrđuje gašenje fudbalskog kluba ''Proleter''. Građani Zrenjanina i svi oni koji se tako osećaju, su sa nevericom dočekali vest, koja je zvanično stupila na snagu po završetku jesenjeg dela prvenstva 2005/2006 god.
Dragi čitaoče, pošto ovaj tekst pišem na temu bunta ''svesnih Zrenjaninaca'', mislim da ovi redovi moraju naći svoje mesto pod suncem kako bi našli put i do tvog srca, a ove novine su idealne za to. Jedan od bitnijih dokaza (za mnoge diskutabilan) urbane sredine je postojanje kluba, prilično svetle prošlosti (igranje na međunarodnoj sceni). Iako sebe smatram jednim od mlađih fanova ovog kluba, tvrdim da klub koji je u prošlosti ostvario zapažene rezultate i proizveo veliki broj poznatih i svetski priznatih igrača, nije trebao da doživi ovakav kraj. Kraj gde je klub bio prezadužen, gde su svi koji su svojevremeno imali koristi od njega, okretali glavu neželeći da prema svojim mogućnostima pomognu. Razni ljudi su dolazili i prolazili kroz klub oduzimajući mu sve ono što vredi zarad ličnog interesa, misleći da sve počinje i da se sve završeva sa njima. Što po meni predstavlja veliki, a neprimetni problem našeg naroda. Svaki od njih je ostavio duboke rane u klubu i fudbalu uopšte, zatim su odlazili sa velikim sumama novca obezbeđujući svoje porodice. Ti ljudi su napuštali ovaj klub i ovaj grad, jer za njih nikad nisu ništa značili, zatim su postajali ugledni građani i biznismeni, idealni roditelji (idoli mladima). Poznajem neke ljude, entuzijaste koji vole ovaj klub i ovaj grad i kojima su oni u srcu. Kojima je Proleter prva stavka u životu, kojima je on uticao na način života, koji su ceo život ispaštali zbog ljubavi prema njemu i koje okruženje nikad nije prihvatalo zbog ogromne količine emocija, usmerenih na nešto prema čemu su oni bili ravnodušni. I sve je sada završeno, ljudi odgovorni za krađe i upropaštavanje Proletera su nastavili da žive svoje bogate i male živote. Svaka gradska vlast je naravno njih podržavala i učestvovala u podeli plena, i na kraju niko nije kriv i niko nije krivično odgovarao, čak naprotiv neki su i unapređeni za dobro obavljen posao. A fanovi koji nikad nisu ništa tražili osim dobre igre, (hajde da ih preskočimo) pa zar svi moraju da budu zadovoljni. Kao šlag na tortu, pojavljuje se biznismen sumnjive prošlosti. Koji novcem ko zna kakvog porekla ruši tradiciju dugu kao što je imaju Partizan i Crvena Zvezda i naravno kupuje svoje mesto na fudbalskoj mapi. Kupuje snove sve dece iz okruženja jer su želela da budu deo kluba iz Karađorđevog parka, kao i mesto u srcima ljudi koji se smeju na samu pomisao na sistem vrednosti.
To predstavlja veliku nesreću ovog grada, jer su na svim vodećim položajima ljudi koji bi prvom prilikom otišli iz ovog grada, iz ove zemlje a takvi su brojni, ja verujem, i među onima u najužem orkuženju svakoga od nas. Oni neshvataju da predstavljaju jednu i to naravno prolaznu ćeliju ovog društva. Da sve što urade i stvore ostaje budućim pokolenjima, da će sutrašnjica postati istorija, i to istorija zbog koje će nam se smejati, a verujem mladi pitati- na čemu su ovi bili.
Tradicionalno mirni i melanholični stanovnici našeg grada, do sada ništa nisu učinili u cilju sprečavanja ovog surovog vrtloga koji nas vuče na dno dna.
Čigoja Goran
Preuzeto iz fanzina Žuta Cigla
www.zutacigla.com
Post je objavljen 18.12.2006. u 14:41 sati.