Nije moja pjesma, ali kako sam sinoć bio na radnom zadatku codename "Six Pack u Uljaniku", cijeli dan mi se vrti po glavi, pogotovo nakon razgovora s jednom osobom.. Usput se ispričavam na odsutnosti mojih djela, ali pišem roman, kada budem zadovoljan njime i napišem još koju glavu, te ako mi ga nitko ne bude htio objaviti, objaviti ću ga ovdje, ali to neće biti tako skoro.. Jako lepa pesma nema šta..
Ovde je kraj
"Ovde je kraj", reče ona "Ja odlazim.
Mislim, čemu zavaravanje
kad ti više nisi ti.
Sad ceš imati vremena pa razmisli
da li si dobio ili gubiš."
A tog je dana bila je lepša od same sebe
tako ozbiljna i stroga po prvi put,
a ja sam stajao i blenuo kao kroz nju,
iznutra razoren, spolja hladan i krut
Ali sam znao da stvari nikad više
neće biti kao pre,
sa sobom odnela je vagon sreće,
tone smeha, punu sobu ljubavi...
Bilo je jasno kao dan
da je samnom gotovo.
"Ovde je kraj, ja odlazim"-
reči koje nikad neću moći da zaboravim
često sebe uhvatim da maštarim,
gledam svoj omiljeni film.
A tog je dana bila lepša od same sebe
tako ozbiljna i stroga po prvi put,
a ja sam stajao i blenuo, kao kroz nju
iznutra razoren, spolja hladan i krut
Ali sam znao da stvari nikad više
neće biti iste kao pre,
Bilo je jasno kao dan
da je samnom gotovo
"Ovde je kraj"...