Marketing
Tko je tu lud?!
...Dođem jučer popodne doma/u Klc i, naravno, odmah se s ekipom čujem....i dogovorimo se Mirta i ja da - kao uzorne i dobre cure 
- odemo u crkvu...hehehe (ono, vrijeme je blagdana...blabla...)! Nađemo se 15 do 6 (iliti 17:45) kod Dragojle i baš putem pričamo kaj će ovaj put bit - jer, kad god odemo u crkvu, nikad ne prođe cijela misa normalno. I, začudo, sve normalno prvih pol sata...kad se odjednom pred nama stvori neki smiješan stariji lik u starkama....gleda on u nas, ispruži ruku i dođe Mirti: ''Pozdravlja te Luka.'' Nama niš jasno. Mislim si ja da ga ona možda zna i 'šapnem' joj: ''Koji Luka?'' ...a pošto sam ja promukla i nisam baš šapnula tak da je lik čuo...veli on opet: ''Pozdravlja te Luka...evanđelist.'' WTF????? Vidim Mirta sva blijeda pogleda u lika pa u mene i odmakne se pol metra. Ja sam bila gotova...a ne znam kaj ću: il se strgat od smijeha (a svi znamo da sam glasna 
) il se upišat....i dok sam se ja pokušala skulirat (neka baba me gledala ko da će me ubit 
) lik nestane....'šapnem' ja Mirti: ''Di je nestao?'' kad se ona okrene....lik čuči pokraj nas!!! ...e tad sam se tek odvalila od smijeha...! Dođe napokon završna pjesma, a ova ne kreće van....ja ju molim jer sam se doslovno počela gušit....neće.
Morala je samnom - za protuuslugu - do Zihera bar na minutu. I tak malo tam bile pa laganini doma. Pričamo mi putem o tom liku, kak nam niš nije jasno, koji mu je....ja pomaknem malo glavu udesno...kad ON - na bajsu, totalno sljepljen uz Mirtu....NEUGODNOST. Ja brzo ščepam Mirtu za ruku i šapnem (lol) ''Evo ga.''...stanem i eksplodiram od smijeha...lik dođe opet ''Pozdravlja te Luka evanđelist'' i prođe (napokon). Nisam mogla krenut dalje, vrtila sam se u krug i smijala.
...Taman kad smo se smirile krenemo dalje i vidimo da nas lik 'čeka' kod sportske...o God...! Onda smo promijenile put i razišle se kod gimnazije.
Šetnjica prema doma...i sjetim se toga.....stvarno si nisam mogla pomoć i počnem se smijat - ko najveći kreten, sama na ulici i naglas....problem je taj što nisam bila sama....pogledam ulijevo i neka dva lika (koje iz viđenja znam) upitno gledaju u mene...! Super...
Općenito ne znam kaj je to...mislim, budala sam ispala...ali kaj čovjek ne može ni u crkvi bit među normalnima?! Sad baš imam volje opet sljedeću nedjelju u crkvu ić ...malo pričat s frendom Lukom....
bar se osjećam ko totalno ozbiljna i normalna osoba 
.
Pozdravček (posebo jednoj od žrtvi priče, kolegici Mirti) 
Post je objavljen 11.12.2006. u 14:05 sati.