Nisam dugo ništa pisala, pa eto… Dobila sam volju i zašto je ne iskoristiti??
U zadnje vrijeme se ne osijećam baš nešto super. Mislim, preko tjedna i dok je škola ne mogu biti nikako super. Još ovih zadnjih par tjedana je toliki pritisak. I ne mogu reći da ne učim, trudim se, ali rezultata nema.
I još mi se sada ovo skupi… Čekam svaki vikend, tada sam sretna jer idem u Ziher i ne mogu opisat koliko mi se raspoloženje popravi. Ali ovaj vikend nejdem van. Idem na izlet u Salzburg s školom i jednostavno ne mogu doć. Uz to, sljedeći tjedan sam ujutro u školi a pišem tri testa, sve moji najdraži predmeti (mat, fiz i njem). Reko: great!!
Ne znam kako da sve stignem i isplaniram. Još ne idem van i moja turobnost je još veća. No, tješim se da će nam na izletu biti dobro i na neki način jedva čekam da vidim Salzburg, jer tko zna kada će mi se pružiti takva prilika opet u životu. I zato dragi moji, što da vam kažem i napišem…
Ne znam, uživajte mi u petak i subotu, pazite kaj radite. I ja ću se pokušati zabaviti koliko je to moguće s osobama koje su mi drage i zabavne. A par osoba iz dragog mi razreda ne bih htjela komentirat niti spominjati.
Možda se negdje tamo izgubim i nikog ne nađem, pa da zaboravim cijelu gimnaziju i možda me nikad više nećete vidjeti… ali nisam te sreće…
Odo slušat Mansona, on me može oraspoložit (ili bacit u bed još više), ali kako god bilo ima utjecaj na mene.
Samo da mi prođe današnji dan, joj ak me digne njemački bit će veselo.
I nadam se da niste zaboravili staviti marte il starke il kaj god na prozor...
Joj kako je lijepo biti dijete...
Post je objavljen 06.12.2006. u 12:30 sati.