hello…
imam jednu tužnu vijest koju od frendova znaju zasad:irena,matea,vedrana i kristina…
a sad ćete znati i vi…
čak sam se i u školi u srijedu normalno ponašala da niko nije mogo ni posumnjati tako nešto…
a baš zato jer sam se ja osjećala normalno iako je mene to pogodilo al ne tolko da bi ja sad plakala a pogotovo pred društvom…e zato nisam nikom niš htjela govoriti…
oni su bili veseli pa sam ja na neki način zaboravila na to…
bilo me sram reć da se to nešto dogodilo jer sam si u glavi zabrijala da bi me drugi ogovarali i gledali u čudu jer sam uopće došla u školu i jer bi se ponašala ko da niš nije bilo…
a neću ni nemogu glumiti!
a pogotovo ne na silu plakati jer mi se u tom trenutku ne plače uopće nego da plačem reda radi…
kak da ne!
meni je žao što se to desilo i još nemogu vjerovati da tu osobu neću nikad više vidjeti,da je nikad više neće biti na ovom svijetu,ali kada ja budem razmišljala malo o tome mislim da će mi tad doć i da zaplačem…jer kao što ste mogli pretpostaviti netko mi je umro!
taj netko je moja baka!
bila je bolesna…
a pogotovo u utorak…
imala je problema već inače sa srcem…doživjela je prije smrti i lagani moždani…imala je napadaje-epilepsiju…i popodne je umrla!
bila sam u slavoniji.
maloprije stigla.
išla sam s starim i burazom u četvrtak popodne,a stara u srijedu ujutro.
btw.to je njezina stara.
prvo smo išli u bakinu kuću…
tamo sad žive neki drugi ljudi-podstanari…
i bio je jedan dečko.
nije loš,i zove se šimun-malo mutavo ime,al ok izgleda…
ima 19god iako je meni izgledao malo mlađe.
i bila tamo stara od jednog zgodnog dečka.
dođe moj stari njoj:a di je jurica?
tako se zove,odvratno ime-bar meni,ali on nije odvratan uopće!
upravo suprotno!
baš je zgodan! i lijep je ali više zgodan!
i tako njegova stara ga nazove da dođe da ga moj stari kao treba…
a meni došlo da se smijem…
i dođe on…
i ulazi a ja jedva pogledam-bilo mi bed!
i pozdravi on…
a dođe moj stara meni,burazu i njemu.a šta,vi se više ne znate??
i onda je on došo i pružio ruku mom burazu (bok-bok) i onda meni i ja sjedim i bilo mi hladno pa se ko fol skvrčila i dođe on meni,pruži ruku i kaže bok,i ja njemu al pomalo ukočeno,ali normalno i uopće nema veze s ovim kaj je moja stara rekla!
dođe ona (za mene kaže): a gle ti nje,ko mona liza!
i osramoti me…
bio je možda 5 min…
a ja se za tih 5 min topim…
i ide 3.srednje,ja sam stalno misla da ide 4. il da je završio srednju…
višlji je od mene za glavu,tak neš,ima svjetlo smeđu kosu i jako dobru zurku.ko c.m.murray na jednoj slici s malo kraćom kosom…mmmmm….predivan je! i jedan i drugi!!!
onda je otišo…
a ja sva sretna jer sam ga vidjela!
a htjela sam ga vidjeti!
i tako to.
onda je moja stara ostala tamo a stari,buraz i ja smo ošli za osijek.
došli smo tamo oko 23h….i onda smo maša (sestrična) i ja ošle van.
našle smo se s mirnom (mašinom frendicom) i išli u auto mirninog dečka pa puštali muziku,grijali se…
onda je došo njen dečko s frendom pa nas je vozao po gradu…
došli smo doma oko 2 u noći.
u petak smo išli na sprovod.
došli smo buraz,starci i ja oko 13 u mrtvačnicu a u 14 je bio sprovod.
sve mi je bilo nekako normalno…nije mi išlo na plakanje uopće!
i tako sve dok nije došla jedna žena koja je volila moju baku i počela tako jako plakat,jaukala je i zaderala se:gle,anice (anica-moja baka,sad već pokojna) ko ti je došo…
i plače…
onda sam se i ja rasplakala.
pa je dolazila rodbina…
i svi koji nisu plakali odmah sam se i ja mogla suzdržati,a kad sam vidla nekog onda se pol tog sjetim pa i ja plačem…ugl…
već je bilo vrijeme za sahranu…
došo je svećenik,držo misu…ovo…ono…ne da mi se pisati.samo da kažem da je svećenik bio odvratno bezobrazan!!!
i misla sam kako jurica neće bit na sprovodu al je bio!
odmah mi se manje plakalo!
čim sam ga ugledala!
i tako,prošlo sve to…
išli smo onda u restoran…
karmine…
i nisam puno ni pojela,skoro pa ništa i ošla se šetat sama van i dopisivala se s mateom pa me zvala…
kasnije vratim se ja u salu…
i sjednem pored strike-mašinog starog…i on puši…i dođe meni:oćeš?
a ja:pušit?! pa ja ne pušim!
onda je neš reko u vezi mog starog!
a ja sam opet rekla da ne pušim!
moš mislit da je povjerovao!
a moj stari je malo krajičkom oka pogledao i ja opet rekla da ne pušim…da nebi bilo…
kasnije smo išli u bakinu kuću…
ja se išla šetat i pričala s irenom…
i baš joj pričam o jurici a on par koraka iza mene…
al ne vjerujem da je skužio da o njemu pričam…bar se nadam!
i tako par puta…
nakon pol sata vratila sam se pa smo kasnije išli za osijek.stara je ostala.
neda mi se sad sve pisati…
ugl,evo danas sam se vratila…
što se tiče osijeka bilo mi je super!
a sprovod…kakav može bit?!
eto…javim vam se sutra možda…
fakat mi se neda više pisati!
Post je objavljen 03.12.2006. u 22:38 sati.