Marketing
Tajna skrivena između koraka gomile ljudi koji je nesvjesno ozljeđuju i gaze...bol je sve jača...
hodam na rukama pokušavajući pronaći ključ moje nesreće... Tajnu skrivenu duboko u tlu, skrivenu iza zemlje, iza kamenja, čekajući da je netko dohvati...ali moje ruke su prekratke...ali ne odustajem... u džepu mi je Vodić Za Brodolomce I Anđele Čuvare...pokušavam ga dohvatiti... u njemu pišu neshvatljiva slova i brojevi, nanizani, neprekidno se ponavljajući dok ih netko ne PROČITA, ne pročita, nego PROČITA. velika razlika, vjerujte... i kad ih netko PROČITA, sve zapreke nestaju, i Tajna, koja nam je prije bila nedohvatljiva, postaje nadohvat ruke. ali još je ne mogu uzeti. moje ruke nisu dovoljno čiste... tu Presvetu, neshvaćenu Tajnu mogu dohvatiti samo ruke osobe koja iskreno Voli, i koja je Voljena, a moje ruke nisu tako čiste...ali idem dalje... u potrazi za Tajnom koju mogu dohvatiti... ali tu mi moj Vodić ne pomaže...moram ići dalje Sama. mogu li ja to? sumnjam u sebe... nestajem... nestaje moja ličnost... ne... ne mogu je vratiti, ne mogu prestati sumnjati u sebe... dosta gluposti. ja to mogu, ja to hoću!
dobar ti dan, već je došlo vrijeme da se probudiš, zar ne? mućni malo! nisi Sama! nitko nije Sam! prestani! BU! sestra me prepala, i napokon sam se probudila... slučajnim pogledom vidim da u ruci držim ključ... velik ključ, veći od svih dosad... možda on otvara moja vrata? tako veliki ključ otvara tako malena vrata? gledam kroz ključanicu... vidim svoj život.. ispunjen srećom.... bacam ključ... jer već imam takav život! ono je bila samo kopija, samo gospođa Kušnja... prošla sam test... još jedan od bezbroj testova koje prolazim svaki dan...
običan život. obična ljubav. obična sreća... običan osmijeh.
Post je objavljen 03.11.2006. u 17:04 sati.