I opet ja. 25.10. Nista novoga, sve se nekako ushemilo, nasla sam si nekakvu rutinu i funkcioniram. Imam par super prijatelja slovaka pa sam pocela i slovacki ucit uz ceski. Al super su, pricaju iskljucivo ceski kad sam ja u drustvu. To je ustvari neka Nikina ekipa al su me ihned uzeli pod svoju. Cak dogovaramo nekakav izlet u Slovacku preko vikenda. Na predavanjima je super (odustala sam od folklora europe jer je zena straaaaavicno dosadna a s etnomuzikologijom imam koliziju s obaveznim ceskim za strance) samo sam poslije jaaako umorna jer mi je vec postalo tesko bit stalno tako jako skoncentrirana. Biljeske pisem malo na hrvatskom, malo na ceskom, malo mijesam rijeci unutar recenice. I stalno saltam engleski i ceski, pa ceski, pa engleski, pa ceski, ceski, ceski, pa potkraj dana imam ispade hrvatskog i bas me briga razumiju li me ili ne. J A sad mi ni Dragane nije bilo (otisla je do kolegice u Bratislavu) pa nisam progovorila ni rijec hrvatskog vec tjedan dana. (osim s mamom i tatom telefonski, al to se ne racuna). Inace, ovdje je neka luda moda furat sa sobom kavu u termosici (i to normalnoj, velikoj ne nekoj umanjenoj verziji) i pijuckati pod satom. To presmijesno izgleda. Na svakoj klupi stoji po nekoliko termosica (po mogucnosti srebrnih, te su valjda sad totalno in) ko mali tornjevi.
Ovaj vikend smo bili na koncertu jednog funky i jednog blues benda. Ne kuzim kak su ih uspjeli utrpat skupa u program jer nemaju veze jedni s drugima al, ajde… bluzeri su bili zaaaaaakon. Jucer (u utorak) je u nasem klubu Hvezda bio koncert ovdje jako popularnog benda koji se zove Deda Mladek i Illegal bend i jako su me podsjetili na Cinkuse (iako Cinkuši imaju puno jacu energiju). Sutra bi trebala ic na koncert ozbiljne glazbe (Pavol kod kojeg smo bili na tulumu svira violu u nekom orkestru) pa da nebi ispalo da samo bancim, tulumarim i idem van, molim lijepo, ja se i kulturno uzdizem. Bar do pauze. A dogovaramo i neko kazaliste al se nemremo bas odlucit kaj bi gledali.
Jos jedna interesantnost. Ovdje vozaci voze propisanom brzinom i... (!!) PROPUSTAJU PJESAKE NA ZEBRAMA!!!! I to cak u totalno suludim situacijama. Koce pod svaku cijenu, cak i pod cijenu sudara. Strah me samo da se ne naviknem jer cu, kad se vratim u Zagreb, poginuti na prvom raskrscu.
Ovdje su svi jako nacitani. Il se samo prave a ja ne kuzim, nisam sigurna. Al vjerojatno su stvarno nacitani jer su kod njih knjige jako jeftine a i imaju naviku kupovanja knjiga. Ovdje su odvojene knjizare i papirnice. Upala sam jedan dan u knjizaru kupit biljeznicu i zena me blijedo pogledala. Onda sam shvatila zakaj mi imamo knjizare i papirnice zajedno: Zato kaj bi knjizare u hrvatskoj propale same, kolko puno knjiga mi hrvati kupujemo.
Fali mi moje doma. Nasla sam u jednom ducanu krasove napolitanke iskoro se rasplakala. A neki dan sam mahala Samoborčelovom busu. (kroz prozor tramvaja)…
Post je objavljen 31.10.2006. u 22:15 sati.