"Zaboravio sam, ne znam gdje sam ono u svom pričanju stao, znam samo da su otkucale dvije ure po ponoći nakon što sam legao u postelju.
Da sam ti mogao sve izbrbljati umjesto da pišem, zadržao bi te možda sve do jutra..."
ulomak iz patnji mladog whertera
romantična knjiga
cmoljavo romantična
ja volin romantične stvari
ako su cmoljave onda još bolje
to je zato šta mi život nije romantičan
baš suprotno
cmoljav je
ali teško romantičan
tragičan je
ali ne romantičan
...
bilo je romantičnih epizoda
ne puno romantičnih
ali meni je to bilo ok
no
sad sam u fazi kad nastojim to izbacit iz glave
jer ono
pa ne znam
nije u redu
dobro
svejedno...
"dokle god gledam ove oči otvorene" rekoh i pogledah je odlučno i čvrsto " dotle nema opasnosti da zaspim...
još jedan citat iz whertera
a štaš
...
našla san staru pjesmaricu
i gledala svoje pisme
uuuuuu
bilo je vremena kad san imala inspiracije
iman je i sad naravno
ali stvar je u tome
da ne želim pisat
jer je tema uvik ista
motiv je uvik isti
razlog je uvik isti
sve je uvik isto
iman osjećaj da stojin na jednom mistu
i gledan kako ljudi oko mene prolaze
a ja i dalje stojim
sa željom da krenem
ali uvik ima nešto šta me vuče nazad
...
jedna od najdražih pisama koje san ikad napisala
je ova
napisana
8.8.2005.
Teško je kada
vidiš ljubav kako odlazi
Teško je kada
su svakog dana sve mokriji tvoji obrazi
Teško je kada
toliko godina pada u mrak
Teko je kada
shvatiš kako život bez njega nije lak
Teško je
biti u tuđem zagrljaju i misliti na njega
Teško je
ljubiti drugog i sjećati se svega
Teško je
zatvoriti vrata najvećoj sreći
Teško je
volim te nekom drugom reći...
ne sićan se šta me navelo da je napišen
ali znan da san je napisala u tri ure navečer
jer mi ispod piše datum i sat
luda li san ja
I KO BI NORMALAN
I KO BI NASMIJAN
OVAKVU MENE TRPIJA....LOL
ima još jedna
stara
ne sićan se kad san je napisala
Nedostajat ćeš mi
Ne volim te više
I sada kad gledam
ove ljetne kiše
sjetim se nas
naše radosti
naše tuge
bez tebe su noći tako tužne
i tako duge
bez tvog osmjeha
tvof pogleda
ne znam kako dalje
kako bez tebe
samoća mi srce grebe
ali ne volim te više
predugo si bio tu
predugo si mi davao nadu
i kako dalje
što sad
moj život još je mlad
ali ti si bio moje sunce poslije kiše
i sad kad te nema
tko će da me zgrije
tko će da me toplinom umije
tko će da mi ruku pruži
bez tebe su kiše duge
a oblaci sivi još duži
ali ne volim te više.
stvarno nisan normalna
koji mi je kurac bia da ovo pišen
neću dalje pisat ove pisme
jer ono
glupe su
i debilne
...
to san sad čitala stare dnevnike
jer ne mogu gledat tv
pukle su mi cvike
i ono
koje su to gluposti
koje drame
baš san se nasmijala
ali nisu ni sadašnji dnevnici drukčiji
iman ih dva
u jedan vodin bilješke priko satova
a drugi pišen navečer
šta se događalo taj dan
i ovi drugi je uuuuuuu
svega tu ima
nedaj bože da iko to pročita
jer ono informacije su ubojite
to piše sve šta ja mislin
bez cenzuriranja
bez ublažavanja
čista ja
moja strana koju niko ne zna
i bolje
jer ovaj...
ne bi bilo dobro
jedina osoba kojoj san dala da to pročita
je jope
danas je to pročitala
i kaže da iman talenta za pisanje
da nije mogla virovat
da stvarno iman talenta
a neka
dosta o sadašnjem dnevniku
to ću pročitat za par godina
i onda ću se smijat tome
valjda...
sad baš nije za smijanje
više je za plakanje
...
u jednom sam dnevniku našla ovo...
"-nije važno tko će biti s kim.
Jer na neki čudesan način uvijek ćemo biti zajedno.
Srodne duše.
To je više od prijateljstva i ljubavi.
To je vječno.
-volim te Dawsone
-I ja tebe Joey
-uvijek ćemo biti zajedno
-uvijek"
a doli neki bolesni komentar,
ja nisan normalna
sićan se kad san bila tako uživljena u tu seriju
iman snimljeno par epizoda
i zadnju epizodu
u kojoj je i ovi dijalog gori
ali kako me iznervirala ta serija
joey i dawson su se volili
i to su sve zajebavali
komplicirali i to
i tako cilu jebenu seriju
nisu mogli sist i popričat
i onda dođe ovi razgovor i bude sve cool
kad na kraju vidiš ona završi sa paceyem
pa ja san se tila upucat
to ne ide tako
...
a uživljena san
i totalno me razočara kraj
nikda neću prić priko toga
da...
..
"izgubio sam oslonac i kontakt s prijateljima i obitelji...
i s tobom .
a naš mi je odnos jedino imao smisla.
To sam zaboravio.
Dok te nisam vidio.
Sjetio sam se kako je bilo, a nismo skupa."
ovo je Dawson reka Joey
I ovo mi je pisalo u dnevniku
i sad san se sitila jednog razgovora
sa svojim paceyem
ma da...
koja san ja sranja doživila ovo lito
jebemu
ali ipak
još san uvik živa
ne baš normalna
ali živa san...
lol
čudna san ja biljka
iman zapisan još jedan citat
koji nije bia iz dawson's creeka
ali ne piše obrazloženje citata
samo san napisala da san čitala tu knjigu
i da mi se svidia taj dio
"nemoj učiniti istu pogrešku koju sam
u prošlosti učinio ja, kad nisam pokazivao
svoje osjećaj zbog toga što sam bio povučen i sramežljiv...
ili još gore , zbog ponosa..."
iz knige "princezini dnevnici"
dobar je ovi citat
ima istine u njemu
bar za mene
ja nikad ne pokazujem osjećaje
a imam ih puno
ali nikad ih ne pokazujem
nikome
i falijem stvar s tim
ali umisto da učin na greškama
ja ih ponovo ponavljan
i sad kad imam situaciju
u kojoj mogu pokazat ono šta osjećam
tome prema kome to osjećam
i trebala bi
jer on o tome nema pojma
ja se bojin
ne želin ništa reć
jer se bojin da će
me pogledat blido i
zavarit mi u facu
i neću ništa napravit
samo ću se još više zaljubljivat
i ništa ne napravit.
ali čuješ navikla san
bar šta se tiče toga san stručnjak
danas san baš pričala s par ljudi
di ih ja sve nađen
svaka mi čast
i svaka čast iznimkama
ali većina ih je nenormalna
i nino mi je čak reka
pričamo mi o mom ljubavnom životu
i kaže mi on
jebote curo
kad malo bolje pogledaš
tvoj život je pun nekih zajebanih muških
ali ozbiljno
...
ma nemoj zezat
dobro
ovi je koliko toliko normalan
ali možda je jednostavno stvar u meni
nije mi suđeno i gotovo
nekidan san dobila još jednu prosidbu
ali ja san je odbila
s onim dobro poznatim razlogom
ja volim drugog i nebi bilo fer prema tebi
sad je pitanje koga san ja lagala
sebe ili njega
i jesan li uopće lagala
ko će znat
Post je objavljen 23.10.2006. u 23:35 sati.