-Joj…-osjetila sam bol u leđima. Otvorila sam oči.
Opet u Durmstrangu. Nakon tjedan dana. Što li se dogodilo? Pogledala sam oko sebe. Nikoga nije bilo unutra. Larin krevet bio je prazan i ne pospremljen. Sigurno je već ustala.
Začulo se kucanje na vratima spavaonice.
-Ej.-Lara je ušla. Činila se nekako neodlučna-Ideš na doručak? Već je počeo. Da vidiš…Blackwood je sada ravnatelj…
Ustala sam se. U mojoj glavi pojavilo se samo jedno pitanje:
-A gdje mi je tetka?
-Nemam blage veze…-rekla je-Priča se…da ju je ubio.
-Ne…-zadrhtala sam-Ne bi ju ubio.
-Jao, da vidiš kako je Blackwood umišljen. Više nego ikada. Ali kada smo se vratile, čula sam da je Voldemort rekao Blackwoodu da te ne ometa. Činilo se da je Blackwood prilično…pokisnuo nakon te zapovijedi. Mislim da se boji Voldemorta.
-O, boji se on njega.-izjavila sam-Više nego što itko misli.
-No, kako god.-povukla me za ruku-Idemo jesti. Gladna sam. A sigurno si i ti. Spavala si cijelu noć. Stigle smo sinoć, oko osam. Sad je već pola devet.
-Ok, ajmo. Još stignemo na prvi sat…-izašle smo na hodnik-Koga imamo?
-Blackwooda.-značajno me pogledala. Nasmiješila sam se. Obje smo znale; Godric Blackwood neće znati što ga je snašlo.
* * *
Blackwood nam je zadao kletvu Cruciatus. Trebali smo je vježbati na slatkim crnim mačkicama. Jadne…pobijesnila sam kada mi je dao moju mačku Libertu. Zamijenila sam se s Larom za mačke, ona mi je dala neku staru, čudnu mačketinu. Lara je odbila izvesti kletvu, pa je dobila je dobila kaznu.
Na kraju sada Blackwood je rekao:
-Gospođice Karkaroff…imam za vas vijest. Ukidam Dualetski klub zbog rizika trajnih ozljeda koje mogu nastati zbog upotrebe neoprostivih kletvi.
Uhvatila sam Laru za ruku, ne bi li suzbila napast od potezanja za čarobnim štapićem.
-Au!-Lara je viknula-Daj popusti stisak…zdrobit ćeš mi ruku…
-Joj, oprosti.-rekla sam-Ma, mrzim ga…
-Smiri se…sve će se srediti.
-Moram doći do Dumbledora…-rekla sam-On misli da Blackwood stvarno radi za njega…a da je moja tetka smrtonoša…bila.
Lara nije ništa rekla. Do nas je došla Lara Moor.
-Ej…-povukla nas je u prolaz između učionice za Obranu i Blackwoodovog kabineta.
-Anna, mislim da možemo pozvati Dumbledora.-rekla mi je-Viktor se dopisuje s Hermionom.
-Ma da?-rekla sam. U zadnjih desetak dana zaboravila sam da sam se gotovo ubila zbog ljubavi prema Viktoru.
-Da. Vidi, Viktor i ona se dopisuju…i nitko ne provjerava njegova pisma. Sto posto.
-To znači da…-čula sam Laru Shinodu iza sebe-Blackwood još dugo neće biti ravnatelj.
-Čekaj malo…-prepredeno sam rekla-Lara, čuj…neka Viktor napiše Hermioni da Dumbledor hitno dođe u Institut.
-Ali Dumbledor ne zna gdje je Durmstrang.-upozorile su me.
-Isuse!-siknula sam-Vidite, čula sam da je sljedeći vikend metlobojska utakmica. Igralište je u planinama, izvan škole. Neka Red feniksa dođe tamo. Pobrinut ću se da Blackwood dođe.
-A ostale smrtonoše?
-Ma, sve će biti ok.-rekla sam-Kada se riješimo Blackwooda…
-Riješit ćemo se i ostalih.-zaključile su. Rastale smo i se i otišle svaka na svoju stranu. Iste večeri u Hogwarts je poslano pismo od strane Viktora Kruma. Nitko od smrtonoša ništa nije niti slutio…
IZ IDUĆEG POSTA:
-Ma nema veze.-rekao je-Stalo mi je do tebe, uostalom.
-Ovaj, molim?-okrenula sam se prema njemu. Stalo mu je do mene?
Post je objavljen 23.10.2006. u 13:28 sati.