neam pojma više kakve naslove da stavljam.
danas me svi čudno gledaju.
pogled: Jeste Vi Sigurni Da Je Ona Transplatirana.
Dakle. dobro je. za sad.
i malo sam u panici od iščekivanja dalje. al dobro je, i dobro sam i ne znam... sve je super.
ništa mi ne fali.
Ništa?
ništa...
osim suncokretaste sobe.
malog brata (i ostalih članova obitelji, al njima sam mahala preko hodnika prije par sati)
kistova
boja
štafelaja
platna
prozora, otvorenog
zraka
sunca
neba
zelenila
mora
šetnji
i nekih stvari koje zapravo nikad nisam ni imala, al nekako, fale.
i ljudi.
nisam luuuuzer, ja imam nas...
Moram se podsjetiti svako malo da imam ljude. to što ne znam kakva im je kosa danas, pogled, miris, raspoloženje... to nema veze...jeee imam ljude...nemam nas, al imam ljude, a to ne da je nešto, nego je daleko više od tog. ok. neću sad više....
leukociti se drže na broju 3, moram se družiti s njima i paziti ih. za 15 dana će bratove stanice skontati da nisu doma, pa ćemo vidjeti kako će se snaći.
i vidiš već sam tu na pooola puuutaaaa.....
:*
Post je objavljen 06.10.2006. u 13:32 sati.