Pregled posta

koje su se zbile nedavno.

Zadnjih tjedana, moj veliki dečko je odlučio više ne tražiti nikakvu pomoć, jer je VELIKI, i sam sve može. Sam se oblači, pa tako obuče obje noge u jednu nogavicu, gura glavu u rukave, naopačke donji veš, koji može biti i vrlo kreativna kapica... Uglavnom on sve radi sam. Tu i tamo traži pomoć kad se jako iznervira ako mu neide, ali uglavnom, SAM!

I tako se on noću diže i ide piškiti, naravno da se probudim isti čas kad čujem njegov glas, i pomognem mu da se spusti iz svog prijestolja visokog oko metar i pol... vratim ga u krevet...
Ujutro, spremamo nas dvoje stan, ja u svojimmislima,on isto,svako na svojoj strani, kad odjednom čujem... "mamaaaa" potiho, jer moj mali čovjek nezna vikat kad doziva, već je to nekakvo vikanje kroz šapat... ma pričinilo mi se, a kad opet "mamaaaa"...
Tražim ja njega po svuda, u ormaru, pod stolom, sve pretražim i odem u mračnu kupaonu, upalim svjetlo a kaj vidim? Vidim kako iz wc školjke viri glavica mog Zvrka, ruke i koljena.

Prvo nisam znala dal da se smijem ili zabrinem, ali slika mi je još pred očima i svaki puta kad se sjetim te scene nasmijem se. Brzo sam ga izvadila, i pitam gajel se udario!?
Kaže on meni: "nisam se udajio, samo mi je hjadno za guzu i jeđa, i moko!"

Joj da mi je bar bio fotić u blizini, i da je bio još neko doma, pa da slika... koja scena.

A kak se to desilo? Inaće uvijek kad ide na wc moramo stavitidaskicu, no kak je on odlučio biti veliki, htio je čučati na wc-u ko veliki, bez daske i propao
Ovo nije slika kakvu sam ja zatekla, ali je najsličnija.


Jučer smo imali smijariju tata i ja kako Zvrk traži nešto što jaaaako želi.

Jučer nije bio neki dan, i tako je i Zvrk bio sav neki prgavi, vrištajući, protestirajući... uglavnom nije biodan za nagrade i pohvale već za rasprave i pregovore. (koji nemaju baš uvijek smisla al eto, ja radije pričam i vičem sto puta, nego nekak drugačije).
Popodne je išao samnom u dvoranu, i zapalio se za plesanje sa curicama (nije dete bedasto, hrpa komada oko njega a on solo igrač ), i nikak ga izvuč iz dvorane. Malac bi plesao i plesao i ..eto, ostavila ga ja u dvorani sa hrpom curica u haljinicama...

Dopalomu se, samo što je još premali da krene maminim stopama, možda na godinu. Za sad mu ipak bolje leže tatini udarci i tamburanje po kongama.

Imamo doma jednog multi-kulti-medijalnog malca koji sve hoće probati što je vezano uz muziku, mikrofone i ples.

I navečer, nagovaranje: "mama, mogu gedati cjtica?"
M: "jesi ti danas bio dobar da možeš gledati crtića?"
D: "Jesam, bio sam dobaj, jako dobaj"
M: "A ko se derao i vrištao u vrtiću? I nije me slušao?"
D: "neznam"
M: "Pa ti si se deraoi nisi mene slušao!"
D: "Ako ti dam pusu, daja budes mi crtica, daj dati dam pusu! (i vuče me za nos kako bi mi spustio glavu i dao pusu )
Ja ništa. Velim mu fala za pusu i ne bendam ga...
Ode do tate i kreće ista priča i isti sistem, a ja se u kuhinji kliberim i umirem od smijeha, tata ga šalje k meni jer ja trebam dati dopuštenje za crtić.
A onda čujem Zvrka kad opet nije upalilo kod mene kak me tužaka tati.
D: "Tata mojim te daj mi cjtica, pa vidis da mi mama neda!" (sad već očito ljut i razočaran jer se njegova želja nije ispunila kad je on to zamislio)
Ja i dalje žena-stena (i držim se zacrtanog da nema crtića jer me ljutio)
A on me i dalje tužaka tati,a tata ga šalje kmeni, na kraju se zaletio k meni i počeo me cijelu ljubiti: "mama, dao sam ti puno pusa, jel mogu pjicicu??? Jednu samo pjicu!?? Mogu mama? Ha? Jel mogu?" (ok nije crtić već prića-pa popustim...)
Nakon toliko pusa i cerekanja potiho od strane dva infantilna roditelja koji su se jedva suzdržavali od gromoglasnog smijeha a sve to radi lukavih riječi i postupaka kako dobiti ono što si malac zacrta.

Na kraju je dobio priću, ali samo.. jednu (tj. tri ) dok nije zaspao...

Jutros su oba moja dečka zaspali za vrtić...
No to već ne spada u anegdote.