tu noć kad si se udavala
niko ne zna zašto si plakala
da li radi tamjana ili starih uspomena...
...
ja nisan normalna ženska
niti jedna normalana ženska ne bi ovo napravila
ali ja jesan
glupa san
naivna san
jadna san
jebiga...
mora postojat i neko takav
da bi ovi drugi svatili
kako im je super
tako da ako neko misli da je jadan
nek se samo obrati meni
i kad vam ja ispričam
svoju životnu priču
odma ćete se osjećat bolje...
...
nino i ja smo pričali
večeras
i nino kaže kako mu nedostaje josip
da, kažem ja
josip je osoba koja ti može nedostajat
ja mislin da ja nikom ne bi nedostajala
jednostavno
nisam tip osobe koja nekom nedostaje
ja sam tu
i to je ok
nisam tu
i to je također ok
ne ostavljam neki veliki utjecaj na ljude
ljudi me ne mrze
ljudi me ni ne vole previše
draga sam im
ali tek tako da osjećaju nešto
...
ponekad poželim
da me neko voli
da me stvarno voli
da me treba
da me jedva čeka vidit
da mu nedostajem
puke želje
ja nisam takva osoba da neko ne može bez mene
možda sam ja kriva
ali eto
s tim s vremenom pomiriš
...
ne želim sad tu nešto patetizirat
ali u zadnje vrime samo to mogu
u nekoj sam fazi
prolazim kroz te jebene faze
najprije me uvati
da san cila happy i to
ali onda nakon sunca dođe i kiša
i onda sam ovakva
kao sad
počela san pisat dnevnik
pravi dnevnik
i pišem ga svaki dan
ja inače odustanem nakon dva dana
ali ovi pišem već neko vrime
i iskren je
pišem sve u njemu
ne bi tila da to iko vidi
ima stvari o meni koje ni ja nisam znala
i nisam uljepšavala činjenice
radi umanjivanja one činjenice
da sam jadna
i da mi je život jadan
zašto?
šta mi fali?
realno gledajući
ništa
sve mi je ok
život mi je normalan
super
ali opet mi nešto fali
ne znan šta
lažem
znam šta mi fali
ali to je ona jedina stvar koju ne možete imati
svi oćemo nešto
šta bi nam učinilo život savršenim
neki to dobiju
neki ne
a neki poput mene
ne znaju šta je to
ništa materijalno
materijalne stvari me usreće na moment
eto
tila san gitaru
dobila san je
tila san novi mobitel
dobila san ga
oću se tetovirat
sutra idem
sve šta oću dobijem
ali to nije ono šta oću
ma ne kužim to
glupa san
...
ima momenata poput ovog
kad ne mogu podnit sebe
mrzim se
i ne bi mogla podnit činjenicu da budem u nečijem društvu
jer ovo sad nisam ja
ili sam to prava ja
uglavnom nisam onakva
kakvu bi tila da me ljudi znaju
jer im se ne bi sviđala ta strana
...
i to ljudi ne kuže kod mene
da imam potrebu ponekad bit sama
sama sa svojim mislima
jer ih trebam rasporedit
jer moram uvježbat ovi osmjeh
koji nosim sa sobom
ne mogu se ni ja uvik pravit da je sve u redu
kad se sve raspada...
...
neću dalje...
ovo ipak postaje preosobno
a postoji par ljudi koji ovo čitaju
znam
teško je povirovat
...
neka ostane na ovom
dovoljno sam rekla
ne želin ispast neka
patetična
isfrustrirana
teenagerica
...
idem sad leć
ovako cila
famozna
u svojoj prekrasnoj
biloj piđami na plave cvjetiće
bez šminke
sa veličanstveno puštenom kosom
koja mi pada niz leđa
i sa ovim prekrasnim smješkom
uvježbavanim zadnjih osan minuti
...
ma šta san si slatka
iden se slikat...
...
Post je objavljen 13.09.2006. u 00:07 sati.