Marketing
Ma daj
Znam,prosli post je bio mracan. Nije tako strasno,znam. Ali ono…malo i je. A izbedirana sam,ali trudim se ne bit. I pisala bi o nekoj temi,ali evo malo za pocetak. Pa citajte:
Joj,joj…hehe… Ma,ne bi komentirala kšolu. Ono,mi vec 2 godine idemo po Hnosu,jer smo kao pokus. J Pa tak… Bezveze mi nekako. Kemija je ok. I fizika. Biologija i,ali malo dosadnasto. Samo,malo strogo. Ali prezivjet cu…Samo da se natjeram ucit. Pa tak…
Razred mi je sad ok. Ne zivciraju me previshe,ali nisu mi ni falili. Pokusavam bit optimisticna. Pa tako… E i mislim ic na zilijun dodatnih. I ja i mija cemo naj vjerovatnije na talijanski pocet ic. Kul,kul.
Ja ne znam kak sam…happy sam. Iz trenutka u trenutak. Pa sam malo tuzna i cudna,ali trudim se. Ima jedna pjesmica,a posto ne znam sta da pishem i naj rade bi bila u neverlandu s Petra Panom. I zapravo sam stalno na granici da se izbediram,ali evo. „Be optimistic. Don't you be a crumpy. When a road get's bumpy. Just smail,smail,smail…and be happy!
Ne znam da li se tak pishe crumpy ,a nije me ni briga…Bas je slatka pjesma kad ju chujesh.
NAPISALA SAM MU,jer je iz filma koji sam gledala 100 puta. Nije toliko dobar,ali je ok. S Natalie Potman. Milsim da se zove SAMO TU NE. Ne cu prepricavat,mozda ste ga gledali. Ali odnos majke i kceri. Zanimljiv je i psihicki nastrojen. Pa tako… Pishe mi se post o josh necem,dobih inspiraciju. Hehehehe. Pa mozdanapishem jako brzo drugi. Pa mi komentirajte… I neznam sad na cem sam. Samo se trudim ne bit previshe izgubljena. :D
p.s. Ovaj naslov mi je dosao,ali nema weze s nicim. To sam pocela govorit. Pokupila sam. Pa evo…ma daj! E i stavim vam kasnije slike,jesenske…Uuu…Koliko imam inspiracije!
Hihi,by. Uzivajte. Pisite. Bok,bok.
film...
i evo mene...joj,ja stvarno ne volim svoje ime. Ali su mi te slike kul...
Post je objavljen 07.09.2006. u 14:41 sati.