Marketing
Ljubav kakvu tražim...
Bojim se.
Užasno se bojim da mi budućnost neće donjeti ono što priželjkujem,
da ću ostati bez nade i snova, povrijeđena i sama.
Bojim se da neću pronaći ono što tražim, a ne želim pristati na manje.
Zašto je ljudima tako teško shvatiti druge i prihvatiti da ne nalazimo svi sreću u istim stvarima?
Sinoć sam opet ''završila'' s Onim.
Ni sama ne znam zašto mi se to događa, da me ubijete ne bih vam znala objasniti.
Jer ne znam ni samoj sebi. Ne znam.
Na moju inicijativu sve se pretvorilo u razgovor;
rekao mi je da je u redu to što ja tražim nekoga tko će me voljeti ali da on ni u ovakvim ''izletima'' ne vidi ništa loše i da za njega oni predstavljuju obostrano zadovoljstvo.
Sigurno. A zašto onda nisam osjećala nikakvo zadovoljstvo plačući za njim kada me prije godinu dana odlučio samo tako ostaviti?!
Još mi je rekao da ga za mene veže jedino požuda i jaka fizička privlačnost,
ništa dublje. To znam već jako dugo, nije nova vijest i
već sam je prebolila ali ipak me malo steglo oko srca.
Rekla sam mu sam da ja zadovoljstvo ne nalazim u takvim avanturama i da ih ne želim u svom životu.
Njegov odgovor na to znala sam unaprijed, bio je za očekivati;
''A zašto si onda sada tu? Vidiš li da se ono što govoriš i ono što radiš ne podudaraju?
Zašto se opireš kada je očito da i ti ovo želiš?''
Nisam znala što reći, u samo jednoj sekundi proklela sam sve trenutke provedene s njim ovo ljeto,
proklela sam onaj trenutak slabosti u kojemu sam pogazila sve ono što sam mu rekla na proljeće
i dopustila mu da ponovno započne sa svojim igricama.
Ne znam što me je pokolebalo, ljubav nije...
Ne volim ga više, kako voljeti nekoga tko ti je slomio srce bez imalo milosti?
Pitanje koje me dugo mučilo je kako ga ne voljeti ali pronašla sam odgovor.
Dala mi ga je druga osoba.
Kada se radi o meni jednostavno je tako; tjelesno i duhovno idu zajedno i nipošto ih ne odvajam.
To je ono što mu smeta, ali to nije više moj problem.
Koji god bio razlog mojoj slabosti koja me toliko koštala, oduzeo mi je sposobnost govora.
Mogla sam samo i dalje tvrditi da nije u pravu i otići skrivajući suze...
ovaj put zbog slomljenog ponosa, ne srca. To sam i napravila.
Bojim se da neću pronaći ljubav u kakvu vjerujem...čistu, iskrenu i vrijednu žrtve ali i dalje ću je nastaviti tražiti ne gubeći više vrijeme na ovakve gluposti, nikad više.
Ma što on i svi ostali mislili o tome!
Ljubim vas....:o)
Post je objavljen 05.09.2006. u 00:28 sati.