Jucer sam sa tatom se spremio za crnu goru.Krenuli smo sa biciklima.Znate da na putu do tamo ima veliki brijeg kojim se treba penjati(to te stvarno izmori).Hvala bogu da sam imao bike sa brzinama,pa nije bilo tesko.Dok smo se popeli sljedilo je spustanje,bilo je tako zabavno,osjecas se kao da letis.Dok smo se spustili sljedila je ravnica,poslije ravnice opet se penje,dok smo se popeli(naravno ja sam bio prvi).Ostavili smo bicikle i krenuli trcati.Trcalo smo...neznam koliko...Dosli smo do pola puta i ja sam morao se na onim stangama dizati sa rukama(jako tesko).Onda sam se vratio na cilj sa tatom.On je otisao sam trcati jos jednom,a ja manju stazu...Dosel sam opet na cilj.Poslje sam otisao sa bratom i susedom dublje u sumu.Padao je mrak brat i sused su se bojali,ali nakon 30min cuo sam tatin glas i ja sam mu viknuo da stizemo...Dosli smo do cilja.Onda sam sa tatom i ovima krenuo doma.Opet spustanje(jjjjjuuuuuuuuhhhhhuuuuuuu).Dosli smo doma i ja sam se bacio na krevet,ali sam se digao jer sam namirisao palacinke(njami).I tooooooooo je toooooooo.
Pa komentirajte.
Post je objavljen 11.08.2006. u 10:34 sati.