Pregled posta

Tata Ratko, čovik od mora, ribar – rijetko san ga viđala jer smo mi uglavnom krmile dok je on radia, baka kojoj nisan uvatila ime rijetko je bila van svog stančića, mama Neda – mogu samo reć blago se priji kad ima tako dobru, ludu, opićenu, mamu koja je na kraju krajeva više kao prijateljica nego roditelj. Starija seka Marina – mislin se šta da kažen za nju, no šta god da napišen zvuči premalo i ne dovoljno jako za opisat tu osobnost – reći ću samo da se s njon može o svemu pričat, uvik ju se čuje pa čak i izvan kuće, njen za-dva-miseca muž Davor – potpuna suprostnost bar koliko san ja mogla vidit no ipak su par i amen. Mali neumorni bretonac Den i Mićo koji po krovu vata «rebce» čine animalni dio familije. I naravno moja Keti od koje se ne odvajah :))))

Ah ta subota. Dan je bio kao i svi drugi kupanjac, papanjac pomalo šetanjac al noć je imala drugi cilj koji se nalazio na uru vožnje prema sjeveru. Zrće. Pripreme su kasno krenule – cilj = minimalac robe (vruće je) i minimalac šminke (opet vruuuuće je). Sve smo se sredile u po ure i krenusmo. Namjera je bila stat na jedinu benzu na putu koja tamo stoji od doba Atlantiđana, napit autić, i narafski uzet nešto i za naše grlo. Da to je bila namjera, al stvari su krenule malo drukčije.

Dovukli se mi do te benzinske crpke – kad tamo cisterna – jedina crpka na putu do Novalje, subota navečer, a oni cisternu dovukli, ništa čeka se. Čovik koji tamo radi kaže kojih 45 minuti – aj ušle nas dvi unutra da kupimo šta za pit kad ono stoje dvi boce nekog kvazi vina – opet vjerojatno od doba Atlantiđana, neki konjak i 15 hektolitara pive – neeeeeeema ništa drugo i da stvar bude još lipša u Pagu nema drugog dućana otvorenogu tu uru. Ja i Marina se skupili do prvog kafića u pregovore :)))))) Ušli u neku lokalnu birtiju, unutra za šankom dvi žene i 4-5 gostiju koji su ionako već dio inventara. Odma su pali komentari, mi do šanka i u pregovore – mala za šankom je bila cila zbunjena nit ona zna ko joj glavu nosa – još bi je mi nagovorile da nije došla ona bačva od žene: «A nemogu ja to vama prodat, nema za mene onda… srać srać truć truć» Marinče popizdi i zaurla na nju: «E onda daj dvi čiste», a mene se uvatia neki staaaaaari bradati kosati uf. Kad je on počea: «Bia san ja svugdi, ciiiiiiiilu Istru, Dalmaciju, Dubrovnik ovo-ono al nikad nisan vidio ovakvo lice…» Neću sad pisat koji su to bili dijalozi uglavnom se svi sjatili oko nas da će oni častit bla bla – mi platile svoje i šta prije se skupile ća. Keti u auti pogljivarila više di smo. Vratile se do auta i objasnile joj tu bezalkoholnu situaciju.

E sad prošlo je tih 45 minuti al benzina se nije slegla, a onaj s benzinske nas počea zajebavat – bože-te-sačuvaj šta je činia uvatia se jahat onu gumu za točat benzu s ričima «cure oćete malo…» ili nešto u tom stilu. Kad smo mu nas tri sve odjednom nešto počele govorit još nas je nazva kokošama. Urgh šta mi je sad ža šta nismo ispunile tu knjigu žalbe aaaaaaa. Enivej nakon uru, uru ipo napokon smo napili autić i nastavili dalje.

Konačno Zrće. Nakon velike kolone do parkinga domogli smo se Calypsa. Odma na šank :)))). Popili smo 3-4 čiste na iskap i na ples. Popele se ja i Keti na dasku di obično stoje njihove plesačice i pleši pleši jedno 3 ure u komadu. Koje su to monade bile s tipovima okolo. Jedan je prolia Keti od iza pivom po nogama (jer naše su noge bile u razini njihovih noseva) i reka joj kako je njegov prijatelj izrazio želju da to sve poliže. Prođe lik ispred mene i pruža ruke da mu se spustim – yea right, i onda njegov prijatelj koji ima 40ak godina popne se na tu dasku između mene i Keti i počne me pilat kako je njegov prijatelj divan i krasan. Prvo – stariji je od mene duplo, drugo ne čujen vlastite misli, a moran slušat njegovu dernjavu a najradije bi ga samo gurnila doli, treće neki lik mi lipo uvatia nogu… No sve smo mi to uspile rješit. Nakon tri ure, i dvi litre znoja skinule smo se s te daske među ekipu. Doli nije bilo zraka pa san ja, pametna, samo izletila iz Calypsa i drito na plažu u more. Aaaaaaa to je bia potez dana. Ima tu još mali miljun događaja pogubile smo se sve 3, pa nam je mozak popia jedan Ražančanac, pa san kod auta upoznala Splićane dok san čekala da se ove dvi nađu, pa san vidila Hondu Integru (ljubav na prvi pogled) no da sad sve pišem nema smisla.

Vratile smo se doma u Ražanac oko 6 ujutro. Tad san fotografirala cilo misto s terase na zadnjem katu. Koji mir, koja tišina, čuju se samo galebovi, i ribari koji u tu uru idu u lov.

Od svih ražanačkih tamnoputih tamnokosih momaka meni je za oko zapea a ko drugi doli mali plavodlaki i plavooki Splićo. Al zapea je samo za oko i ništa više :)))))) mali se nije odvaja od svoje familije.. Izminili smo dvi riči od kojih su njegove bile «iskrenit ću vas iz kaića» a moje «nemoj da te drmnem veslon po glavi» :))))) i to naravno u okruženju cijele njegove familije… Sad kad se mislin i tribala san ga drmnit veslon, bar bi imala ispriku ga uvuć u kaić :)))))

Bia je jedan brod, oni na napuhavanje, vezan za njenu terasu. Vlasnici ga nisu nosili doma čak ni po noći. Jedne večeri nam je punilo i mi lipo bocu vode sa sobon i hop u taj brod i veslali između «rive» i terase. More je mirno, sve se zvizde vide, ekipa na zidiću nešto piva – mali plavi se u te noćne ure redovito bućka – ma koji je to bia gušt. Tako smo dvi noći za redom, a trećeg jutra brodića više nije bilo. Odnili su nam ga šmrc.

Davor (onaj za-dva-miseca-muž Marinin kojeg spomenuh) je to jutro ulovia ribetinu koju oni zovu lica (naglasak kao kad se izgovara - ptica). Riba je imala 16 kg i još nešto sitno, duga 120 cm ako san dobro povatala mjere – u svakom slučaju na slici je pa ocijenite sami. Ulovljena podvodnom puškom (kako se već to zove) lica je bila glavno jelo te večeri. Na fete pa na roštilj, plus ogromni škampi – večera je bila za prste polizat. Bilo je 15ak ljudi i još je toga ostalo. Definitivno nešto za pamćenje.