dugo me nije bilo
zadnje post napisala san u ožujku
i od tad ništa
...
a podešavalo se puno toga
nisam ni ziher od kud da krenem
ajmo u grubo
prije 4 mjeseca
bila sam bez pravog posla
živjela sam s cimericom
i njenim pesekom
moja veza s vrlo-kulturnim-tipom
bila je u onim
slatkim početcima
družila sam se s marklarom
učila kuhati
i svaki dan pizdila
zbog cimerice, stana, love...
svaki tjedan išla bi do čika zube
na skoro pa rekonstrukciju cijele vilice
i bila je zima...
a kaj se izpodešavalo u međutku?
našla sam posao
siguran je i za stalno
kao...
radim u jednoj privatnoj firmi
u uredu kao tajnica
to je službena verzija
istina je da zapravo radim skoro pa ništa
sve se to nekak nesigurno ljuljuška
pravog posla zapravo i nema
svaki tjedan moja šefka
veli da od slijedečeg tjedna startamo
za pravo
kao biti će posla
radit će se
no od toga ništa
meni to zapravo i ne smeta
super mi je
najbolje od svega je kaj tamo
ima dosta zanimljivih ljudi
s kojima se fakat lepo može pričati
i nekog vraga i naučiti
al onak, više privatno, ljudski
neg poslovno neš
šefka je skroz ok
pričamo, zafrkavamo se
mislim da sam jedini namještenik na ovom svijetu
koji kad dođe na posao dobi pusu
umjesto nekog hladnog pozdrava
sve bi to bilo ok
i zapravo zvuči jako dobro ali...
iako je ideja posla ok
i sve je to tak lepo
mi nismo profitni
tak da se događa da mi plača
ne stiže na vrijeme
uvijek kasni par dana
a i to je još u redu
mene muči to kaj mi se čini
da to ne bu dugog vijeka trajanja
pa mi je muka tražiti novi posao
s vrlo-kulturnim-tipom
je sve fenomenastično
odlučili smo živjeti skupa
tak da sad prvi put nakon jaaaaaaaaaaako puno vremena
imam pravu obitelj
pod istim krovom nas dva luđaka
i njegovi starci
d-dedi i madr
to sve super funkcionira
nema napetosti, gledanja ispod oka, prepucavanja
nabadanja na nos, prigovora...
svih onih stvari koje zapravo očekuješ
kad ulaziš u ovak neš
nama je super
jedino je važno da u frižideru uvijek ima sladoleda
i da klima radi
i da se puno smijemo
odnos s kulturnim
varira o raspoloženjima
od dobrog do super turbo dizel
volimo se i jako dobro kužimo
zapravo mogu reči da sam
lucky girl
večina dana nam je zabava na ovaj
ili onaj način
on mene budi kavom,
ja njemu pričam kaj sam sanjala,
sve nekak radimo skupa
od tuširanja do vožnje na posao
izlazimo, šopingiramo,
putujemo, vračamo se...
poklanjamo si sitnice,
on meni bojanku, ja njemu
oslikanu cigaretu...
gledamo smiješne serije,
dokumentarce na discoveryu,
pa se seksamo
a drugi dan slično a različito
varijacije na temu
zapravo smo na prvi pogled jedan
običan par
samo kaj smo totalno ne-obični
no o tome ču u slijedečim postovima
kako sad živim s kulturnim
pitanje je kaj se dogodilo s kiki, cimericom
ukratko, njeno cuganje,
nehigijena i uglavnom život
razmažene mamine djevojčice
koja silom hoče biti neka opasna
fatalna bajkerica
bez motora ali ponekad
s motoristom u krevetu
uzelo je svoje
prvo ju je d-tip odjebo zbog svoje žene i djece
onda su se našli nakon par mjeseci
ne bi li se dogovorili kak bu on ipak
ostavil ženu
onda su se napili i sjeli na motor
pa su imali saobračajku
on bu vjerojatno ostao polu-invalid
i ne bu ostavio ženu
a ona je još jednom
nazvala mamu, izjadala se o svemu
i pukla na živce
to je dovelo do pogoršenja njene alergije
i opčeg psiho-fizičkog stanja
pa je završila u bolnici
trenutno se oporavlja od svega
i traži novi stan
koji če joj i dalje plačati mama
zapišavati pas
i čistiti nitko
uglavnom, odlazak od kiki
bio je jedan od boljih poteza
u zadnje vrijeme
fakat mi već bio pun kufer
a marklar?
ne vidimo se, rijetko se i čujemo
prijatelj mi je i kao takvog ga volim
problem i razlog zašto se ne družimo
je vrlo jednostavan
ne mogu i ne znam izači na kraj
s njegovom ovisnošću
koju si ni sam ne želi priznati
žao mi je, al tak je
voljela bih mu pomoći
al sam si ne želi napraviti tu uslugu
tak da se nemam tu kaj petljati
dok čovjek sam ne prizna da ima problem
često razmišljam o njemu
kvalitetna je osoba
divan čovjek i prijatelj
ali ovo ga ubija
polako i njemu neprimjetno
i sve dok to ne riješi ja se nemrem s njim družiti
jer mi je horor film
gledati najboljeg frenda
kojeg gledam ko brata
da mi propada pred očima
eto to je zadnjih
par mjeseci u kratkim crtama
od sada namjeravam vratiti se pisanju bloga
tak da čemo poloviti konce
čitamo se :)
Post je objavljen 18.07.2006. u 15:56 sati.