Odlučila sam otići u park za vile.Obukla sam se i krenula.
Putem sam srela malu vilu.Pitala sam ju kako se zove.
Odgovorila mi je:
Ja sam mala vila.Ponovo sam ju isto pitala.
Odgovorila mi je:zovem se Anna,tako!
Ja:Drago mi je,ja sam vila Ana Laura.Kuda ideš?Ja u park za vile.
Anna:L...Lut..Lutam....
Ja:Idemo zajedno u park za vile!!!
Krenule smo.Počela je padati magla.
I kiša je pljuštila.
Došle smo u park.Sve su vile polako odlazile.
Otišla sam pogledati čarobnu ogrlicu za bolji vid.
Ja:Anna,gle vidi ogrlicu!Anna!Anna!Gdje si??
Anna je nestala.Svuda sam je tražila.Čak sam i poletila.
Nema je.Čula sam vrisku i lajanje psa.Ugledala sam kako pas trči za
vilom.To je bio otrovan pas,ako ugrize vilu,vila se otruje i više je nema.
To su bili psi zločinci koji ne vole vile.Mi vile ih mrzimo kao i oni nas!
Tražili su Annu da je pojednu za večeru.Pas je jako pametan.Pogotovo od zločinca.
Oni truju jadne životinje i dobiju bjesnoću-postanu im sluge.Mi vile još neznamo
tko su oni niti kako izgledaju.Ali znamo već 4 godine da imamo
opasne neprijatelje.Potrčala sam za Annom i pozvala grupu dobrih mačkica.One su sredile psa.Anna
je sretna.Poklonila sam Anni jednu mačkicu koja će ju čuvati.Sigurno se čudite kako su
mačke jače od psa-to su mačkice vile.Došla je velika vila i viknula:
Anna!!!!!Anna!!!!
Anna:Bila sam se igubila....
Sve joj je ispričala.
Pitala sam veliku vilu tko je ona.
Odgovorila je:Ja sam njezina majka!
Otišli su.Pozdravila sam se s njima.Vratila sam se kući.
Bila sam sretna što sam spasila malu Annu...
Post je objavljen 11.07.2006. u 12:46 sati.