Danas prije testa me bila takva frka. Jeza mi se uvlačila pod kožu. Dobro ne samo od testa, oko mene su bili samo duhovi. Skoro nigdje nisam išla sama. Cijeli dan sam dosađivala Isabell da me pita gradivo, da si ponovim za test.
Isabell: Anna!!!!!Koji je ovo put danas!!!???
Ja: Ma znam ali ne mogu si pomoći. Imam neki osjećaj da ću se zeznuti i sve uprskati.A znaš da jučer nisam baš mogla puno učiti jer sam imala kaznu kod Snapea.
Isabell: Ja isto. Imam ih svaki dan!!!! Svaki put kada vidim Snapea.......uh ide mi na povračanje. Stvarno mi se gadi.
Ja: Znam. Dobro, ajde, ne moraš me pitati. Valjda ću nekako proći.
Isabell: Slušaj, ja sam imala ispit u srijedu i uopće nije bio pakao. Početak je lakši. Samo su osnove. Vidjet ćeš.
Ja: Ok. Bit ću ja ok.
Isabell: Kada moraš ići?
Ja: Za pola sata.
Isabell: Bit ćeš dobro.
Ja: Idem malo prošetati i skupiti živce, ako ih još ima.
Isabell: Sretno!!!!!!!!!!!!!
Izašla sam udahnuti malo zraka. Srela sam Alexa. Malo sam pričala s njim. I on mi je rekao da će sve biti ok. Zašto mi to svi govore a ja imam neki osjećaj da neće biti sve ok.
Poljubio me za sreću. Došla sam do velike dvorane i tamo je stajao Snape i Umbridgica. Ma ne bi to prošlo bez nje. Kako je glupa ženska. Sjela sam, nakon nekog vremena dobila sam ispit. I počela pisati. Pitanja su bila kao na nekom prosječnom testu. Sve je bilo ok (kao što su rekli). Na kraju sam iscrpljena legla u krevet i zaspala.