Marketing
Roštiljada u Smradogradu
Smisao života - 12. dio
Hura, odjekivalo je ulicama Smradograda, bio je to dan koji su svi slavili i nestrpljivo isčekivali,
to je dan besmislene smislenosti sa određenom dozom smisla kod čaše pune leda. Gradonačelnik Smrkljo Mastiakljin naravno sa svojim dobrim prijateljem koji je bio i dogradonačelnik grada Šerpanović Ažlijom i svojom novopečenom tajnicom Doguzdanović Inestovinom jeo sir i kobasicu na roštilju kod svog dobrog prijatelja Don Jazavca Roznog. Bila je to nadasve dobra roštiljada, kobasica je možda bila malo pre pečena i precijenjena ali ukusna, senf je bio neoprostivo očajno loš... pre mastan, a i listovi majoneze koji su plivali površinom su bili u staklennci od staklene vune i sa previše potencionalne krizne ključale vode, sir je od svega toga bio najbolji, slan, savršen postotak masti, smrvljeni komadići kuhanog zelenog krastavca... ma bilo je to za prste polizat.Bila je to uvjerljivo najbolja roštiljada tog dana u Smradogradu. Sve je super završilo, tajnica i još jedna manja skupina ljudi su malo previše popili. Naime priča se čak da je tajnica išla malo u mrak sa dogradonačelnikom. Bilo je tu i mrtvi ljudi, ali na sreću bez žrtava. Don Jazavac Rozni je bio zadovoljan, baš kao i ostatak društva! Dan je proslavljen u atmosferi smisla besmislenosti, jer sve to nema veze kada je bila prva šljiva ili kada je sir jeo salamu na dva oka.
->Evo jedna slikica sa roštiljade, dočaravajuće zar ne!!!!
Smisao ove priče je taj da dan smisla besmislenosti nemora biti smislen da bi ima smisla u svemu tome. Naime roštiljada i slavlje su mogući čak i u izmišljenom danu!!
Susrest ćemo se još u idućoj uzbudljivoj roman epizodi : "Smisao života - 13. dio"
Post je objavljen 25.06.2006. u 15:14 sati.