Marketing
I guess that's it
Mi smo gotovi... gotovi sa školom... a neznam...Mislim naravno da sam hepi, ali opet, kad s nekim sjediš 8 godina u učionici, teško je zamisliti da više nikad to nećeš moć s tim istim ljudima...to me baca u bed...no ipak, nedam se.... tješi me pomisao da će biti bolje te da ću s onima koje volim i do kojih mi je stalo ostat u kontaktu. I znam da hoću! Pa živimo tu na kvartu... Naj frend (valjda) mi je reko da ga sam cimnem, da mu pozvonim i da ćemo izać kad god oću... valjda...i sad si vi mislite, pa ak ti je naj frend, mislim zašto nebi ostali u kontaktu? Eh, neznam...jednostavno mrzim rastanke i mrzim kad iz mog života odlaze ljudi do kojih mi je fakat stalo...i to mi se desilo već jedno, 8 puta. I sad jednostavno imam strah od gubljenja osoba koje mi nekaj znače u životu..tako da se bojim... 
a biče sve ok valjda...i došli smo danas u školi..sjedili tam...bilo nam dosadno...a onda smo se išli slikat...naslikavali smo se jedno sat i pol..ova poza, na ormarićima, na klupama, uza zid, na podu, grupna, samo cure, najbolji frendovi..ma svega je bilo...i do mene dođe jedna cura iz razreda... bile smo si naj od prvog do sedmog razreda, no promijenile smo se obje i to više nije ničem ličilo...fakat smo različite...i dođe ta cura do mene i pričamo... pa di ćeš dalje? Oš mi javit? Ideš danas slavit s nama? ..... i zagrlimo se i.... neznam...u tom trenu mi je jednostavno sve proletilo kroz glavu..od dana kad su nas baka i djed upoznali dok smo imale šest, pa onaj dio kad smo bile nerazdvojne....zatim sve svađe i moja razočaranja u njoj...pa do sad kad znam da je gotovo...je li gotovo? I suze su mi se nakupile u očima..nisam mogla drukčije...ona me pogledala i skoro se rasplakala kad je vidla moje oči...zatim je rekla, ma daj ana, pa možeš ti i bez toga..daj sve će bit ok..kad smo se upoznale bila si beba, i još si beba..nemoj plakati...rasplakala sam se jer to sam ja!! Preemotivna osoba...I izgrlila sam se sa svima i neznam... sretna sam, ali i tužna... šta sad... jedino u šta sam ziher je da LIFE GOES ON!
Puno pozdravljam Ladu, Helenu, Maju, Petre, Tihanu te Martinu i sve kojima je gotova škola 
a sad, evo nas nekoliko, na ormarićima
a ovo smo mi cure iz razreda pred grafitom
prazna učionica i klavir
tužna slika...klupe iz škole (škola nam izgleda ko da je u ratu opustošena)
i za kraj pozdrav!
Post je objavljen 31.05.2006. u 15:35 sati.