Marketing
čitatelju, odgovori mi...
Ispod nas je trava, i ona je zelena, baš trava-zelena trava (ne srebrnkasta ili crveno-žuta). Iznad nas je nebo, nebo-plavo nebo, baš takvo. Pokraj nas je jezero, malo, prljavo, puno crnih punoglavaca.
Ne raspravljamo, ne vičemo, ne šapćemo. Malo se smijemo, onako, obično, malo, ne glasno. Malo plačemo, onako obično, slano. Mariji je teško na fakultetu. Grgur jedva čeka Prag. Janko je sretno zaljubljen. Laurin brat ima rak koštane srži.
Gledam u to obično jezero, mutno, pod svojim slamnatim šeširom razmišljam…
Čitatelju, odgovori mi ako znaš…
Griješim li ako ne želim iznimnost?
kristina
Post je objavljen 15.05.2006. u 11:40 sati.