Sjećam se kada sam prvi puta čitala Harry Pottera. Bilo je to još u prvom razredu, što znači čim sam naučila čitati... Svaku sam knjigu očekivala s nestrpljenjem i svaki puta kada sam bila tužna izgubila sam se u tom čarobnom svijetu...
Ljudi oko mene nisu vjerovali, ali ja sam stvarno zavoljela knjige. Jednom sam prilikom u nekom časopisu pronašla pismo Hogwartsa novom učeniku, i izrezala sam ga i spremila.
To su bili moji prvi susreti s čarolijama. Od tada kupujem sve knjige vezane uz HP, a ovog sam ljeta pročitala šesti nastavak na engleskome. Kada je Harry pio čaj i ja sam posegnula za čajem, a kada je nad Hogwartsom sjevnula munja i meni se pričinila. Plakala sam nakon Siriusove smrti, čak sam danima hodala u crnini... Za mene, tada još malu djevojčicu, to je bio golemi gubitak. Bila sam ljuta i na Rowlingicu i na Siriusa....
Zato sam par godina kasnije napravila fanfiction blog i njega najprije postavila za svog dečka, ali ga kasnije pretvorila u ljubomornog gada. Što ću kada sam takvo djete...
Mislim da je iz gornjih razloga vidljivo da bi uistinu voljela biti vještica, ali kada već ne mogu to, godilo bi mi biti predstojnica meni omiljenog doma. Zašto mi je to omiljen dom? Jer se sve njegove osobine očituju u meni. Ponajprije, lav sam po horoskopu, ali sam hrabra i jako požrtvovna za prijatelje (najčešće je ovo dvoje povezano). Ovo nije obična laž, ja sam uistinu spremna ruku u vatru dati za neke prijatelje...
Eto, dragi Potterovci, iz tih razloga ja bi voljela biti predstojnica Griffindora...
Sada mi je suza kapnula jer mi sve ovo zvuči tako srcedrapateljno....
Pa, neka pobjedi najbolji!
Vaša još od početka fanfictiona,
Miranda Smith (potomak Helge Hupelpuff i kućnog duha, rođakinja Keere Smith, Agathe Smith, Mary Matthews a jednim djelom i Voldemorta te Vincenta Slytherina)
Post je objavljen 13.05.2006. u 09:32 sati.