Jučer me nazvala 'frendica'. Oko nekih 11 navečer. Ona bi da mi je nešto više, al i mrvicu više meni bi bilo previše!
Zove tak ona mene, i ja se javljam. Počne mi neš pričat. Poslušam je prvu rečenicu i skužim da me uopće ne zanima to što priča i da će sigurno pričat još slijedećih dvije-tri minute o istome.
Svoj «rječnik» automatski reguliram i izbacujem iz njega sve riječi osim: «da», «i?», «dobro», «ma da?», i možda još koje slične. Automatski se prilagodim da kad ona zašuti na sekundu (ne bi li vidjela slušam li je) da ubacim jednu od gore navedenih riječi. Nakon toga, ona nastavlja pričat dalje.
U međuvremenu si ja mislim zašto je uopće slušam, razmišljam jesam li zaključo auto kad sam izašo iz njega, kombiniram kad da si ujutro sat navijem, koje ću tenisice ujutro za poso obuć(!?), oću li imat dosta para da izađem sutra van pošto mi plaća još nije sjela, jel ima šta na televiziji pametno za pogledat, kad sam si zadnji put odrezo nokte na nogama(?!?), ima li ova godina 365 ili 366 dana…
Ona završava sa svojom «pričom» te me pita nešto kao jel se slažem s njom. To je trenutak kad se ranije uspostavljeni automatizam automatski isključuje. Pošto nemam pojma o čem je pričala, niti s čim bi se trebo složit, počinjem rečenicu polako, onako diplomatski: «hmmm..pa čuj, ne znam…». U tom trenutku, kao što sam i očekivao, ona uletava «pa šta nije tako da blablabla…». Tad je poslušam, i u tih pet sekundi skužim kaj je pričala zadnjih pet minuta pa se više ili manje složim s njom. End of diskašn!
Nadalje....u sredini drugog dijela razgovora, koji teče identično ili bar približno ko i prvi, počinjem već pjevat u sebi «Šta je meni ovo trebalo…».
Riješio skoro sva pitanja koja sam si postavljo u prvom djelu razgovora. Dakle, definitivno jesam zaključo auto, sat sam si upravo navio da zvoni par minuta prije sedam, odlučio sam da idem na poso s pumicama na nogama, vjerojatno hoću imat para da izađem sutra, a i ako ne budem imo staru ću nažicat, na telki nema ništa(izvrtio sam sve programe već dva puta), nokte na nogama sam si prekjučer odrezo, godina ova mora da ima 365 dana!:) Jedino jedno pitanje ostaje, zašto ju uopće slušam. To nisam dokučio!
Razgovor završavam na isti način na koji sam završio i onaj prvi.
Uglavnom, ko kaže da muškarci nisu sposobni radit više stvari odjednom, a!?
Ne znam kaj da vam velim, al znam da si ju moram skinut s vrata! Sad si mislite kak sam pokvaren il ne znam kaj! Al stvar je u tome da sam već prije bio s njom jedno 5-6 dana(!), tad sam joj lijepo reko da nemamo šanse, da nema kemije, da 0 bodova od nas, jednostavno da nije to to! No, ostali smo prijatelji. Gledajte, ona je stvarno, al stvarno izvanredna osoba i sve to, al kurac-palac, nejde to više tako! Ona bi me zbarila a meni se neće! Morat ću nažalost prekinut svaki oblik komunikacije s njom. Zbilja mi je žao, al jednostavno nemrem protiv sebe! Mislim, vidjeli ste kako sam naš razgovor doživio, vjerujem da to govori dovoljno. Ma, znate kaj, svi su muškarci svinje! :) Jel se slažete s time?
Post je objavljen 11.05.2006. u 13:44 sati.