Marketing
Pustolovine Manuele i mene
Ajme meni, da samo znate kako smo Manuela iz mog razreda i ja provele jučerašnje popodne!
Neki dan je ona mene pozvala da idem s njom na utakmicu Rijeka – Dinamo(u 20.15), jer je moj tata jučer išao u Novi Vinodolski zbog posla, a mama u Senj. I tako je došla subota i moji su otišli, a Manuelin je tata bio na Cresu, a mama joj je radila. Manuela je meni rekla ujutro da neće ići na utakmicu zbog vremena, no kasnije se predomislila i javila mi oko 17 h da ipak ide i da se spremim. Ja sam brzo javila mojima da će nas njezin tata odvesti na utakmicu( moji nisu znali da joj je tata na Cresu ) i da će biti s nama tamo i vratiti nas doma. Spremila sam se i zvala Harija da me odveze do Manuele. Kad sam došla kod nje, rekla mi je da će nas voziti od njezinog tate prijatelj ako ne bude padala kiša. Mi smo čekale do 19.30, kiša nije uopće padala. Onda je Mane nazvala tog čovjeka i on je rekao da neće doć. Ja i ona smo po… POLUDILE! I baš kad smo odlučile ići na bus zvala je moja mama da je došla iz Senja, ali da nema ključ.( Bože, pomozi!). Nagovorile smo Manuelinu baku da odnese ključ mojoj mami i da ne govori da smo mi otišle na bus. Bus, koji je trebao doć u 19.50, došao je u 20.00 zbog onih glupih semafora! (dok smo bili u busu, utakmica je počela) Kad smo čuli u busu da Dinamo vodi, pao nam je mrak na oči, ali kad smo čuli da je Rijeka izjednačila i onda još i da vodi, bile smo presretne. I tako smo došle u grad na stanicu kod željeznice, jer smo čekali bus za na Kantridu (1 ili 32). Ali, čekali smo na krivoj, tj. u krivom smjeru (kako čovjek može bit tako glup?!). mi nismo skužile da smo na krivoj stanici i ušle smo u jedinicu, bus koji je vozio za Trsat, jer je išao na drugu stranu. Kad smo ušle u bus ja sam rekla Manueli da pogleda malo gdje mi idemo, jer Kantrida nije prema Trsatu, a ona je rekla da se bus okreće na zadnjoj stanici i da ide na Kantridu(moš' mislit, taj je bus išao za Trsat). Došle smo na stanicu prije zadnje i izjurile iz busa i počele trčati nazad na željeznicu, u pravom smjeru!(uf…). Zatim smo vidjele jedinicu i uhvatile šprint preko ceste, ko' muhe bez glave (skoro nas je pokupio bus, ali drugi). Ušle smo u jedinicu i napokon stigle do Kantride i do stadiona! Nažalost, baš je tada završilo 1.poluvrijeme, ali nema veze, važno da smo mi stigle na 2.poluvrijeme. Na utakmici je bilo super, ali bilo bi još bolje da onaj Modrić nije zabio gol i da je Rijeka pobijedila! … a kad sam došla doma…bolje da ne znate što je bilo… šmrc, tata mi je uzeo dres od Linića i rekao da će mi ga vratit za tjedan dana. Mrš! I ne smijem van do petka! ALI NIJE MI ŽAO ŠTO SAM BILA NA UTAKMICI!!!! Hoću svoj dres!!!!!!
Post je objavljen 30.04.2006. u 17:44 sati.