Marketing
DANI POSLIJE I ZABRINUTI BERO
Malo sam se odmaka od bloga i općenito od interneta, al evo me nazad. psihičko stanje nakon događaja opisanog u prošlom postu je u potpunosti zadovoljavajuće i opuštajuće. I dalje mi pokoji leptirić zelepeta krilcima u trbuhu kad se sjetim tih šugavih ispita, ali onda dođem sebi i pogledam se u ogledalo. Vidim totalno zapuštenu osobu kojoj je prije svega potrebno brijanje te šišanje kose, noktiju i dlaka iz nosa. Neka! Posljednji trzaji slobode prije ozbiljnosti očituju se kroz pretvaranje mene u ofucanog majmuna s daljinskim u jednoj i pivicom u drugoj ruci. Naravno harmonika od listića kladionice posložena je ispred mene ko origami.
Nego, nešto mi već dugo upada u oči čitajući sve ove naše blogove. ima ih raznih vrsta, drugačijih dizajnova, razne teme se obrađuju... ipak nevjerojatan je broj nekakvih mračnih, depresivnih, i poluokultnih blogova i to sve napisanih od mladih ljudi ispod 18 godina. Ne razumin. Sve im je neki crnjak, pa pišu sve nešto crno. Čak sam naiša na slike i simbole sotonizma na blogu na kojem osoba piše neke svoje doživljaje, priče... dakle ništa usmjereno izravno na to. Mogu shvatit da je čovik ponekad u kurcu i osjeća se loše i onda sve crni oko sebe, sve mu smeta, ali da je taj osjećaj depresije, ljutnje, sumraka konstantno prisutan, to mi je neshvatljivo. Ja sam proša kroz tako neke faze i radija san samo takve gluposti sa 15-16 godina ali, jebote te led, uvik san bija više-manje zadovoljan sam sa sobom. Ne znam, ne znam. Ne miriše mi to sve skupa na dobro. Kad to onda povežem s napadima na profesore, širenjem video clipova preko mobitela koji prikazuju odsijecanja glave i slične stvari, zabrinem se. Pa jebote moja generacija je provela djetinjstvo u vremenu rata i uglavnom smo stasali dobro. Možda malo mentalno okrznuti (više-manje. ja na sreću manje), ali mislim da smo OK. Što će bit od ovih danas ostaje nam za vidjeti.
Pozdrav od bere - zabrinutog.
Post je objavljen 10.04.2006. u 19:14 sati.