Marketing
...kada boli...
Kako smo nesvjesni ponekad bitnoga. koliko smo puta nesretni svim i svačim a ne vidimo da je najbitnije ono u nama...da nam je najbitnije nase zdravlje. Da...i sama sam to radila. Mislila sam da mi ništa ne može krenuti po zlu. Da...to sam vjerovala...dok se nisam našla u bolnici. Sati infuzije zbog općeg kolapsa organizma. Izgubila tekućine na sve strane...iz pristojnosti ne želim objašnjavati. Sati provedeni u promatranju kapljica iz infuzije kako se slijevaju niz tanku prozirnu cijev. Više od nekoliko upaljenih rna od igle i bolovi koji opominju. Zadala sam brige mnogima kojima sam draga. Uplašila sam i samu sebe...jer sam u jednom trenutku prije odlaska u bolnicu osjetila kako je to kada više ne možeš ni ustati sam. Samo sam ležala i piljila u strop u nadi da ću se probuditi i da je sve samo šala.
Sada je bolje.... 11 doza infuzija i ne znam koliko tableta i injekcija je učinilo svoje. Na nogama sam....brzo se umaram doduše ali opet sam tu ja. Ona koja može ustati sama. ona koja će od danas morati više paziti na svoje zdravlja ako se ne želi vratiti u bolnicu. Ona koja će od sada znati šta znači kako je imati konstantnu prijetnju da se ovo vrati....a rekli su da ako ne budem iznimno oprezna može. bilo kada i bez najave.
Ovaj post sam odlučila napisati samo kao malo upozorenje svima. Nemojte zaboraviti na sebe. Volite druge, napravite sve što možete za njih, ali nemojte ići preko granica mogućnosti. Nemojte mučiti svoje tijelo i ponavljati si u glavi da vas taj brzi tempo, taj stres i rastrganost neće stići. hoće...a onda stvari postaju ozbiljne...jer kada dodjete do faze da se ne možete više ustati...kada ostanete nepomični i gledate u strop...shvatite šta je bitno...shvatite ono što sam shvatila i ja...da je najbitnije ostati na nogama.
Post je objavljen 07.04.2006. u 20:28 sati.