mda... obećala sam da bum vam se javila ak budem mogla iz govorničke. se je tu super i tak, ali.. ma ... kak i u naslovu napisah, kaj mi je ovo do vraga trebalo? je, ovaj dan je previše bedirajući, plačljiv, bedirajući, plačljiv.. upravo sam se vratila s večeri poezije kaj smo imali. čitala sam od edgara alana poea pjesmu Alone. predivna pjesma. i naravno, ko se sjebal ak ne ja... malo sam zastala i u meni je jednostavno nastal tsunami. a atmosfera. prekrasna. puna dvorana mladih ljudi,, prekrasnih, mrak, par svjećici, lagani tihi zvuci gitare.. i suza u mojem oku . krasno, kane? e ljudi, ak nebrete podnesti da ste odvojeni od onih koje najviše volite, nemojte to raditi ako vam nije obaveze. naučite se na mom primjeru. jer ovo je grozno. razočarana sam u skoro svemu, baš svemu... filip, nadam se da buš se sjetil da sam ti rekla da bum možda mogla pisat post, pa se nadam da buš se sjetil barem malo pogledati. oprosti ako je danas ispalo kak da ti serem za ovo na večer, al nisam htela da tak ispadne. sam sam se brinula za hrvatski jer znam da ti je ovaj tjedan grozan, a ono... nadam se da bu sve ok. pitaj staru za cezam i čim prije javi davoru konačni rezultat. a ančika i svi vi moji dragi ljudi, budite pozdravljeni, izljubljeni od mene i BUDITE SRETNI KAJ IMATE TRENUTNO U BLIZINI ONE KOJE VOLITE I KOJI VOLE VAS. puse...
Post je objavljen 26.03.2006. u 23:12 sati.