Evo da kazem koju, osjecam se odgovorno prema dragom mi citateljstvu. Otisla ja u strane zemlje, otisla na put na koji sam kretala nebrojeno puta, i eto stigla na odrediste nakon punih deset godina odgadjanja. Zasto mi je trebalo toliko dugo da stignem je prica za sebe, iako sumnjam da bi mogla dati neko suvislo objasnjenje. Sada kada sam tu, kod svog oca i njegove supruge, uz polusestru koju mogu samo obozavati koliko je draga, dobra i pametna, zaista mi nije jasno koji mi je bio kurac jebeni da mi je toliko trebalo?!?
Preskocit cu pricu, samo toliko da uzivam beskrajno, u hramu sam umjetnosti i filozofije, srce ce mi stradati od tolike ljepote, moram dnevno dozirati dozivljaje, sto i nije jednostavno jer u tom hramu zivim i budim se svako jutro, iz njega krecem u obilaske svakodnevne, a vani me satire jos vise umjetnosti, ljepote i par tisuca godina tradicije.
Post je objavljen 21.03.2006. u 20:21 sati.