Ponekad stvarno poželim da sam ptica pa da odletim prema nebu... sjećate se te pjesme Parnog valjka... Nekako u ti ritmovima sam i ja, osim što sam se sinoć napio i bilo mi je lijepo, osim što polagano prestajem žaliti samoga sebe i učim živjeti, nekim novim ritmovima... govorim sam sebi da uživam i sada mi je možda i najbolji dio do sada jer nisam opterećen nikakvim problemima, osim fakulteta naravno, još samo da se primoram malo više izlaziti i to bi bilo to... stvarno imam potpunu slobodu svega da radim, da dišem da se radujem bez da nekome ili nekoj moram polagati račune... zato jednostavno uživati treba u svakoj misli, svakom jednostavnom trenutku i ne biti opterećen ničime... Ponekad jednostavnije stvaram takav neopterećen i pišem više no ikada jer me više ništa ne sputava... gledam u ovo tmurno nebo nad Zagrebom i ne čini mi se sve više tako crno i beznadno... nadam sa da i vi uživate u životu kao ja...
Post je objavljen 10.03.2006. u 18:57 sati.