Eto nađoh sekund vremena da napišem nešto novo. U biti...
U petak sam ustao oko 6. Obavio sam sve nužde koje sam mogao i u bolnici sam bio oko 6:46. Pričekao sam gore na odjelu do 7. Neka malo jača doktorica mi je nekaj govorila i rekla sestri da me otpelja u sobu, a stari je otišao doma. Dođem u sobu kad tamo neki čovo. Ime mu je bilo Dragutin. Lik je imao oko cca 35-40 god i imao je nekakve cjevčice u nosu. I tako se ja presvučem u pidžamu, legnem i čekam. Došla je doktorica u vizitu i rekla mi da će me sestre doći našpricati (premedifikacija). I taq ja čekam... Nisam imao baš pojam o vremenu ali brijem da je bilo oko 9 kada je došla neka zwer sestra(ne po izgledu već ovak). Počela me špricati po grlu i jeziku, te cijeloj usnoj šupljini. Veli imat ćeš osjećaj ko da imaš knedlu u grlu, a to ne možeš niti progutati niti nešt pa se ni ne trudi. Knedlu!?!? Imao sam osjećaj ko da mi je planeta Zemlja u grlu. I tak ja osjetim da je jezik utrnuo. Fora osjećaj. U tom trenutkus am pomislio kak bi se bilo barit sa utrnulim jezikom. Ono ko da si retadriran. I tak dok sam sav itrnuo osjetih da mi slina curi po faci. Nisam ništa mogao. Sestra je skužila pa me počela brisat. I tak sam dobio penicilina u rit 2 400 000, i nekakav narkotiq u ruku. I tak vele ajmo sad u salu. Ja se dignem i počnem hodati a sestre, hej lakše malo... Nećemo da padneš i razbiješ glavu.. Yeah right. Mislim si ja ni 100 injekcija ne može mene oborit. I tak dođem sjednem na stolac.Ono uđu praktikanti i mislim si ja zar baš na meni... I tak zvadi doktorica injekciju, opet me našprica u madnule. Pričekali smo 2 min da utrne i krećemo. Jedino je lampica svjetlila i parovi očiju znatiženjnih praktikanata. Povuće mi jednu manduku van. Pita jer boli. Ja onak reko ne. Veli dobro. Povuće jaće i osjetih kako vuće. I uzme škare neakve i hoće cvaknut. No nejde. I tako nakon par puta uspije. Imao sam stalno otvorene oći. I vidio kako odlaže prvu mandulu. I tako odjednom mrak. Svjestan sam svega oko sebe i da me operira. Ali nemogu otvorit oći. SLušam upute nagni glavu, otvori jače... Ali ne mogu oći otvorit,i počelo mi je biti vruće. Znoj mi se cijedio niz nos i čelo. Odjednom vikne pljuni. Pljunem i ugledah skoro crnu krv. Super. Veli još samo malo. I samo začujem gotovo. Operacija je trajala cca. 20 min, ja se sjećam samo prvih 5 i zadnju minutu. Ugledah na stoliću 4 kuglice mojeg tkiva. I čuh kako doktorica nešto objašnjava praktikantima. Sestre su em gotovo nosile u sobu. Legao sam, dale su mi posudu za pljuvati krv i ootišle. Bio sam jako umoran. Nakon nekog vremena izvadio sam mobitel. Bilo je pola 12. Posuda puna krvi. Javim starcima da sam dobro i uđe doktorica i veli da spremim mobitel sve do večera. Učinio sam to. oko 14 sati sam dobio čaj. Dragutin je naručio pizzu i pitao mi dal hoću malo. Nisam smio govoriti, a nisam ni mogao pa sam se samo nasmijao. Krvarenje je stalo i tako sam do večera sjedio i buljio. Bilo je neuspješnih pokušaja posjeta. Lana, Mateja,Vinko, Azra,Vanja... Nisu ih pustili, a ni starce mi nisu pustili. Najfornije je bilo kaj sam čuo kaj su govorili posjetitelji dok su došli.. Najsmješniji je bio Vinko. Po noći sam jedva spavao, a Dragutin(Drago) je oko 4 rekao da bi mogli u Orinoco na fajrunt. Nisam znao da lik ide u Orinoco. I tako je došlo 8 sati. Dobio sam i 3. injekciju protiv bolova i doručak. Sir i kruh. Oko 8 i 40 su mi došli starci, te se iznenadili kak sam dobro. Naravno nije me boljelo zbog injekcije. Odveli su me doma. Konačno sam se naspavao. Jedem čokolino, banane, kašicu i gris. Inaće pijem Voltarene i Ibuprofene, ali boli ko sam vrag. moram jesti i puno sladoleda. Hvala soulu kaj je napravio akciju. sve vam piše na http://soulofdarkness.blog.hr ... I hvala svima koji će se odazvati akciji.
Eto toliko od GrimReapera, čovjeka koji je pobijedio bolnicu. Mej da voltaren bi vit ju.
Post je objavljen 20.02.2006. u 08:36 sati.