Marketing
Čemu?
Čemu sve ovo?
Svaki dan je isti. Sve se vrti u krug. Svaku večer planiran istu stvar i onda sljedeće jutro nastavljan po staron. Ne trudin se više. Jesan li se ikad trudila? Oko ičega?
Te su stvari meni strane... Ja sam navikla dobivati sve na pladnju.
Odustala bi od onoga šta ne bi odma dobila.
Ovaj put neman puno izbora.
Uspiti ili propasti?
Uspiti.
Iz prvog puta.
Jer svaki sljedeći je teži.
Želin li ja to? O da, želin, ali jedan dio mene je znatiželjan...
Šta će biti dalje?
Šta je na kraju?
Čitan, tražin, informiran se. Strah me je.
Od svih mogućih sranja, dogodilo se ono o kojem nisan ništa znala, koje nikad nisan očekivala, koje sam smatrala tako glupin i bezazlenin. Vidi ga sad.
Napravila sam prvi korak...
1. dan: čekan...
2. dan: čekan...
3. dan: još uvik čekan...
Da joj kažen? Njoj? Koja toliko očekuje, želi, nada se. Njoj kojoj toliiko toga skrivan? Nekom drugom? Neeeee.
Ko mali klaun san. ''Vrištim, rušim, razbijam.'' Smijen se i radin sranja, namrgođena san i šutljiva, pričljiva i ozbiljna, ljuta i vriđan. Ionako me ne svaćate ozbiljno. Nema veze.
I čemu sve ovo?
Ništa ne priznajen. Pitajte me i poreći ću.
Želim biti malo dite, ono koje se ovakvim stvarima bavilo iz drugih razloga...
Post je objavljen 13.02.2006. u 21:04 sati.