Marketing
...MALO DOBRIH LJUDI....
U petak mi je bio jedan od naj, naj da u zadnje vrijeme. Za poetak, u školi je bilo baš ok, niš posebno, lagana uživancija ko i svaki drugi petak. Nakon škole je Marta došla po mene pa smo se natračale uz kavicu i u 4 zapičile prema gradu. pokupile smo mare i klapanicu i krenuli prema kaptol centru. jedan cilj -> izložba barbika. I dođemo mi tamo, naravno nadajući se da će nas pustiti ko djecu besplatno. Ali ne, djecom se smatraju samo oni ispod 14 tak da smo zvisili. I stojim nas četri ispred te dvorane i predovaramo hoćemo li platiti 30 kuna za kartu (a nije da smo baš bile pri parama jer smo još morale kupiti Ferfiju poklon za rođendan) ili otići u Ivicu i Maricu na "zdrave" kolače, kad dođe neki tip koji je naizložbi bio sa kćerkom i kaže: "Ma ajde, cure, odite, to su ipak igračke vaše maladosti. Ma evo, ja ću vam platiti upad!" I tip iskešira 120 kuna nama za barbike. Mi smo bile u totalnom šoku, nismo se mogle prestat zahvaljivati tipu. Kad smo došle do prve barbike kaže Mare na rubu plača: "Ova barbika je iz 1959. Tad je moja mama rođena!" I počne plakati ko kišna godina. Onda smose sve rascmoljile i govorile kako ne možemo vjerovati kak je tip dobar i kako ima fakat malo tako dobrih ljudi.
Izložba je bila zakon. Totalno smo se raspekmezile nad svim onim barbikama, na kraju smo igrele neku igru s gusarima i pogodi tko pa su nas ljudi malo čudno gledali, a onda smo se slikale s velikim zelenim medvjedićem dobra srca. Totalno slatko, ko da smo opet klinke.
Na povratku smo zaključili da bi stvarno bilo uredu da odem na one kolače pa smo se najeli i nazdravili dobrom liku.
Onda smo išli kupiti Ferfiju poklon za rođkas. Kupile smo mu neki manga strip o samurajima i golim ženskama i razglednicu sa zagorom na kojoj smo napisale fora čestitku. Nadam se da mu se svidjelo...
Napuhale smo balone i zaputile s k njemu.
Tam nam je bilo fakat supač. Njegova nam je stara napravila jako finu večeru, jeli smo kavijar i pili crno vino i baš smo bili fensi. Istina, malo smo se svi nacvrcali, ali bar nam je bilo jako zabavno. Kad su cure i opašić otišli gledali smo Mrtav, 'ladan (ja po negdje 15. put), ja sam citirala svaku scenu i pili smo neku ogavnu votku od jabuke. Iako je zelena bila je baš bljakava.
Sve u svemu, dan je bio totalno savršen.
kad bi barem svi bili takvi.
ah...
i za kraj:
* hvala zakon liku koji nam je platio upad na izložbu
* hvala Zsuzsi, Zsazsi i Barbi na savršenom danu
* hvala Ferfiju što nas je pozvao k sebi
* hvala Bokiju, Hrcu i Opašiću što nam je bilo baš zakon
* hvala Ferfijevoj staroj na super klopi i straom na cugi
tnx,
love, m.
Post je objavljen 06.02.2006. u 21:39 sati.