Bila sam s (najboljom??) frendicom na kavi. Napokon da je i taj dan došao... sada znam zašto je ljuta na mene. Nazvala me otimačicom dečki. Molim?! O da, da, moja Ana je bacila oko na mog Marina (navodno dok on i ja još nismo bili skupa) i tvrdi da me je 3 puta tražila njegov broj. Ja ne znam što je s tim curama, sve navalile na njega. Ova jedna si umišlja da po novinama smije zagonetno govoriti o njemu i stavljati ga na tron ljepote hrvatskih sportaša, a ova mi sada tvrdi da sam joj ukrala dečka. Ukrala bi ga da su oni hodali ili nešto, ali ljudi, ako je ona samo maštala o njemu, ja nisam ništa loše napravila. Uostalom, i Marin se zaljubio u mene i voli me, tako da kako god okreneš on bi bio moj. I on je samo moj!!!
Što se tiče mog zdravstvenog stanja... Postavljena mi je konačna dijagnoza i na moju sreću je ispalo najbolje moguće. Oprostite zbog onoga neki dan, malo sam se preplašila svega toga, a i imam tu neku glupu naviku da od muhe radim slona. Vjerujte mi da sam u onim trenucima, kada sam saznala da nešto nije u redu, bila spremna svega se odreći, pa čak i svog života. Ali nema panike... Ipak ima Boga, i ne mogu opisati koliko sam sretna što nije najgore. Ovako će mi biti lakše i nadam se da ću pobijediti to zlo.
Kao što ste vidjeli iz mog prošlog posta, žena koja sebe naziva mojom mamom me čita. Ali bez brige, nemam namjeru se ograničavati zbog toga. Ja ću i dalje pisati što budem htjela.
Danas se moram iskupiti Marinu što sam bila totalna gadura prema njemu, a što se tiče Njega... Čula sam se s Njim, ali nemam pojma kad ćemo se vidjeti. Nisam ovih dana ni stigla razmišljati o Njemu previše, a koliko znam On uskoro poslovno ide negdje tako da mi opet preostaje samo moj dečko. :)
Pusa,
Laura
Post je objavljen 11.01.2006. u 17:56 sati.