imam potrebu još pisati. umorna sam u pičku mater, pol metra od mene je udobni krevet s dve tople deke , al meni se jednostavno neda. nekad mi se neda ići pišat kolko sam lijena. za krepati. ruke su mi hladne od ove jebene mutave tipkovnice, sam zvuk kompjutera kak radi me već polak iritira, ljudi koji slušaju faking TOKIO HOTEL i glupi su ko kurac, pušćaju se na alternativu il kaj ti ga ja znam, nekvu nekomercijalnu glazbu, a pojma nemaju."!!!!!!!! zakaj je danas IN biti nekvi pesimistični, depresivni roker, metalac, darker il koji već kurac. daj ljudi molim vas budite ono kaj jeste, onak kak vam je trenutačno raspoloženje. ak slušate nirvanu ne morate biti non stop depresivni jer oćete skužiti kurtove neshvatljive lirikse, ne morate si pikati žile i raditi sranja. morate samo umreti na ovome svetu i vjerujte mi to bu vam olakšanje jer mislim da je nekima već i sad dosta sega toga. mislim, ja se trenutačno nemam kaj buniti osim kaj mi fali cigareta, a nisam baš sposobna pušiti i pisati brzinom kojom bi htela, jer mi to i bez cigarete ne uspijeva.evo upravo slušam riblju čorbu. čoveka bi trebalo streljati zbog određenih izjava, ali na koje se načine izražavva kroz te prejebene pjesme, to nije normalno.
evo par stihova,pjesma se zove kad hodaš
večer ne miriše na rakove i školjke
mesec je bleda fleka boje cimeta
uzimaš cipele za šetanje kroz snove
ulica voli ritam tvojih koraka
vetar se provlači kroz nepoznate reči
asfalt se miluje sa tvojim štiklama
suviše mekan da bi mogao da spreči
ovo je veče puno tvojih tragova...
kad hodaš ne zastajkuješ
i zemlju ne dodiruješ
a mene ne primećuješ... i uporno se trudiš da me prođe požuda
još drhtim od tvog pogleda
iz nekih starih razloga ne mogu da se sredim...
filip, recimo da se ovo nekak napiše za muški rod, te bi riječi bile namijenjene samo tebi
Post je objavljen 05.01.2006. u 02:46 sati.