ONI NIKADA NEĆE SHVATITI
zbogom moje dame
bilo je zadovoljstvo ljubiti vaše ruke
prenositi vas preko barica
podizati vaše bele čipkane maramice
pevati ispod vašeg prozora na kojem stojite
u svoj svojoj ljupkosti i dostojanstvu sve dok
jutro ili gnevni glas vašeg roditelja ne prekine
čudesnu laganu igru očaravanja
zbogom moje dame
vaše pudrijere i šeširići i muzičke kutijice
i vaši uzdržani osmesi i neponovljivi pogledi
koji su jedini govorili o vašoj spremnosti
na predavanje –
sve je to ostalo za vama
da živi treperavim životom
neizvesnog iščekivanja
čak i sada kad ste otišle
sitnim nežnim koracima
u lakovanim cipelicama
ispod dugih dugih haljina
sve to moje dame još uvek
živi život istinskog uzbuđenja
čak i sada pored nekih novih
lepih lica i usana
lepših nego što zaista jesu
moje dame sećanjem na vas
lepota se ne može zaboraviti
ali je tužno što su svi vaši kavaljeri
zaboravili i potrčali za visokim potpeticama
kao nekad za vama
ne znajući da ovog puta njihov trud
neće biti ubeležen kitnjastim slovima
na mirisnim stranicama
u kožu uvijenog dnevnika.
autor: Sanatorijum
(01. 12. 2005)
Post je objavljen 27.12.2005. u 01:38 sati.