Marketing
stare pesme
večeras sam te pobedio, creep! opet si hteo da skočiš u mutni dunav. da te snažne ruke virova kraj napuštenih silosa guraju sve dublje, da se naslađuješ skrivenim medom tame i da dokoni šetači na keju oplakuju davljenika.
- e, mozgu...
reci?
- u pravu si, brate...
naravno. od sad smo tim, ti i ja. umalo da se udavimo večeras obojica samo zbog tebe.
- neko je na telefonu. hoće da te čuje.
da nije hobotnica?
- jest vala. evo ti je.
jebo joj ja mater, kad me oni pipci stegnu... uh... ali sada neće... jer sam sad pametniji! halo?
- ćao.
dobar dan, hobotnice. kako divan dan. danas sam bio u robnoj kući i kupio sam tri majice. znaš kako su lepe.
- aha. jebački. inače, ugojili ste se 5,7 kilograma. podsetiću vas da ste danas bili golman na malom fudbalu i da ste primili 6 golova kroz noge. vaši najbolji prijatelji su vas optužili da vam je koeficijent inteligencije nizak, ostavili ste loš utisak na potencijalnog poslodavca svojim uplašenim glasom i tunjavošću, a vaša devojka je rekla da ne može da vam se digne...
gomila ljigavih pipaka opkolila je mozak. osećanja su opet prevarila svog najboljeg druga mozga dopuštajući ljigavoj hobotnici da dopre do njega.
gomila mehurića je opet plovila dunavom. duša creepa je opet sekla mutne dubine. bista pobednika na kalemegdanu je negde nestala. pobeda nad moćnom rekom i večeras se iskrala negde visoko, van oblaka, daleko od znanih krajeva...
Post je objavljen 26.11.2005. u 00:23 sati.