Pregled posta

40. Clowns

“Joker.”rekao je Batman. “Ja ću srediti ovo, dečki…”
“Sav je tvoj,”odgovorio sam.
Joker je nevino stajao sa rukama u džepu dok se Batman približavao.
“Zdravo, Bat,”rekao je nasmiješeno.
“Dosta priče,”rekao je Batman dok se namještao u boksački stav. “Sukobiti ćemo se.”
“Sukobiti? Oh, ne, nipošto…”rekao je Joker odmahnuvši rukama. “Nisam se došao ovdje tući. Došao sam se predati.”
“Predati?”začuđeno je rekao Batman.
“Da, naravno.”odgovorio je Joker. “Vidiš, znam priznati poraz, a trenutno sam na gubitničkoj strani. A svakako je bolje predati se nego poginuti. Zar se ne slažeš?”
“Da, to je točno…ali nisam znao da toliko vodimo.”
“Oh, da, pa rasturate nas.”rekao je Joker. “Ako se ja predam, obojici olakšam posao.”
“Pa onda je to super!”zaključio je Batman.
Prekrio sam lice uz odgovarajući uzdah za ono što sam znao da će uslijediti.
“Evo, rukujmo se onda da zapečetimo dogovor.”rekao je Joker pruživši ruku.
Batman je entuzijastično prihvatio Jokerovu ponudu stisnuvši mu dlan. Tada je Batmana streslo nekoliko tisuća volti i dobro se protresao.
Joker je prasnuo u smijeh dok je Batman stajao nepomično u šoku. Malo mu se spržilo odjelo pa je dim izlazio iz gumene maske.
“Ovo je bilo super!”jedva je kroz smijeh izgovorio Joker. “Ove klasične su najbolje..ne mogu vjerovati da je pao na to…”
Polako se prestajao smijati te se naposlijetku smirio. Batman je ostao nepomično stajati.
“Joj…moram se smiriti…”govorio je Joker. “Zaboravio sam vam reći…doveo sam par prijatelja.”
Iz šatora je dotrčalo, dokotrljalo se, dovezlo se na monociklima i dopremetalo se nekolicina klaunova.

“Sad se i ja bojim klaunova,”rekao je Zagor te dodao. “Što je Batmanu? Nije se ni pomaknuo.”
“Gle, šaka mu je čvrsto stisnuta. Oh, ne…”
Dotrčao sam ispred Batmana i pogledao ga oči.
“Ima onaj pogled…”ustanovio sam.
“Koji pogled?”pitao je Zagor.
“Onaj. Kad je ljut.”
“Šta to znači?”
“Da se odmaknemo i dadnemo mu mjesta.”
Batman je i dalje stajao nepomično a mi smo se udaljili nekoliko metara.
“Hajde, dečki…”rekao je Joker svojim klaunovima. “Upoznajte malo bolje svoje nove prijatelje…ha haha!”
Prvi najbliži klaun je izvadio bodež i nasrnuo na Batmana. A Batman mu je samo mirno zabio šaku u prsa i izvadio srce.
“Isuse Kriste!”viknuo je Zagor.
“Auč.”rekao sam sa izrazom lica koji je govorio “to sigurno boli” ili “možda uopće ne boli”, ali “u svakom slučaju je gadno”.
Drugi klaun, koji je do tad žonglirao trima čunjevima, jedan je bacio na pod a iz dna druga dva su izašli noževi. Zatrčao se na Batmana, koji se vješto pomaknuo u stranu i gurnuo klauna na pod. Ovaj se proboo na svoj nož kroz područje abdomena iliti kroz trbuh. Slijedeća dva su počeli vrtjeti lancima te zamahnuli prema Batmanu, no Batman je uhvatio njihove lance, povukao ih sebi, te brzim potezima omotao lance oko njihovih vratova te ih snažnim povukom(imenica od povući) potrgao. Pali su beživotno na tlo, i odmah su ih zamijenili još dvojica klaunova. Batman je podijelio nekoliko kružnih i pobacao par bumerang-šišmiš stvarčica, te zadao još par udaraca i uskoro su svi klaunovi ležali na podu u lokvi krvi.
“Ovoga…”zaustio je Joker, “hah, izgleda da moja prisutnost više nije nužna…pa ću ja polako svojim putem…”rekao je i nestao u sjeni.
Približili smo se oprezno Batmanu koji je nastavio prijašnje stajanje na mjestu. Šaka mu je još neko vrijeme bila stisnuta a onda su mu se mišići polako opustili. Tada mu se vratio normalni pogled. Otkrio je da se nalazi u lokvi krvi.
“Ideš!”uzviknuo je. “Jesam li ja ovo učinio?”
“Jesi,”rekli smo.
“Naljutio sam se?”
“Poprilično.”
“Ne želim znati…”zaključio je. “Hajdemo odavde, ne volim baš krv…”
“Pst…”šapnuo mi je Zagor. “Podsjeti me da nikad ne naljutim Batmana…”
Kad smo se malo udaljili od mjesta pokolja, začuli smo kako netko trči prema nama. Stali smo u borbene stavove, ali ispostavilo se da je to bio jedan od naših glasnika. Bio je prilično uzdihan i crven u licu.
“imam…imam…”teško je govorio,” vijesti…”
“Zbori, čovječe, što je?”pitao je Zagor.
“Trčao sam…nemam…nemam daha…pakao…samo…jedan…trenutak…”
Stao je kopati po džepovima i izvadio paketić Airwaves žvakaćih guma.

Ubacio je dvije u usta. Duboko je udahnuo, plava svijetlost je ušla u njega, i mogao je normalno disati.
“Idite u Pakao.”rekao je konačno.
Iznenadili smo se.
“To nije baš pristojno od tebe…”rekao sam.
“Ma ne…mislio sam doslovno. Idite u Pakao. Gotovi smo sa Čistilištem.”
“Kako to?”
“Neka crvena svijetlost je projurila cijelim Čistilištem i nokautirala skoro sve negativce. Kasnije smo ustanovili da je to Superman bježao glavom bez obzira od nekog klauna…”
“Pa naravno.”rekli smo.
“Tako da je samo trebalo završiti posao…”dodao je glasnik, “I Čistilište je naše.”
“Onda idemo kvragu.”rekao sam.



Post je objavljen 23.11.2005. u 22:59 sati.