Marketing
Očekivanja...
Pošto svi pišu o školi,red je da i ja stavim par riči šta se tiče nje.
Ali ja neću pisat kako mi je teško,zajebano,kako prilagodba još nije uzela maha...Jer ionako svi znamo da nam je svima tako.Pogotovo nama gimnazijalcima.
Nego,ja ću pričat o smislu školovanja jer me to muči već neko vrime.Gledam one štrebere(svaka njima čast) kako uče sve potrebno i nepotrebno,puno im toga ishlapi,al glavno da su one dvi veličanstvene stranice s njihovim identitetom u imeniku popunjene pejama.
Ostalo nije bitno.
Otkad znam za sebe,otkako sam počela izvodit komične imitacije svoje rodbine,od tada ja znam da oću bit glumica.Inače,volim i pravo (i mama i tata su pravnici,a tata je i sudac),mogla bi se zamislit u ulozi tužiteljice koja je uvik glavna bitch.Mogla bi.
Al bojim se da ću,nakon eventualno završene srednje i fakulteta visit na birou kao nezaposlena,a ako završim ADU u Zg-u mogu radit u kazalištu ili ne radit uopće.Danas uloge na TV-u dobivaju neke ženske bez dana studija glume,a dosta ovih sa faksom,izvise.
Često se pitam da li uopće vridi sve ovo za šta se sad tlačimo i tlačimo.
Svaki put kad gledam Ellenor Frutt iz "Pravde za sve",dođe mi da ja radim to šta ona radi ,al svi mi znamo da Hrvatska nije Amerika.
A s druge strane,ako mladi,inteligentni i obrazovani ljudi stalno odlaze iz Hrvatske u inozemstvo,država se nikad neće unaprijedit.
I šta sad napravit?!?
Ko meni garantira da ću radit ono šta volim?
II.dio
Neko me vrime neće bit na blogu,možda se kratko javim sa informatike,ali ni to nije sigurno. Škola je zajeb,odnia je vrag šalu,mora se učit...Tako da se ja bacam na učenje,a vi mi ostavite komentara da imam šta čitat kad se vratim.................
Do idućeg puta,
Dylan.
btw,na ovaj rezultat sam ostala paf...
Post je objavljen 04.11.2005. u 17:36 sati.